Просветни гласник

Општи Део

463

(рибе, водоземце, гмизавце, инсекте, стоноге, пауке, пужеве, шкољке, кишну глисту, пијавицу и т. д.). При извођењу наставе истаћи рад наших важнијих природњака (Панчића, Брусине и других). VII разред (2 часа недељно) МИНЕРАЛОГИЈА И ГЕОЛОГИЈА 1.) Из манералошје. Минерал и стена. Задатак минералогије и петрографије. Морфологија минерала. Кристализација. Кристалне системе. Холоедарски и хемиедарски облици. Комбинације. Ближњење кристала. Псеудоморфозе. Кристаласти агрегати. Аморфни минерали. Физичке особине минерала: ковност, цепљивост, тврдина, специфична тежина, двојно преламање светлости, боја, огреб, сјајност, електричне и магнетичне особине; физиолошке особине. Минерална хемија: Испитивање минерала на сувом путу. Изоморфизам. Класификација минерала. Од елемената узети: дијамант, графит, угаљ, сумпор, гвожђе, бакар, живу, сребро, злато, платину. Од сулфида: реалгар, аурипигмент, антимонит, сфалерит, миленит, никелин, пирит, ароенопирит, галенит, аргентит, халкосин, ковелин, цинабарит, халкопирит. Од оксида: кварц с одликама, циркон, каситерит, корунт, хематит, магнетит, хромит, куприт. Од оксихидрата: опал, боксид, лимонит. Од соли: кујнска сб (халит), силвин, флуорит, калцит, доломит, магнезит, сидерит, смитсонит, арагонит, церусит, малахит, азурит, барит, анхидрит, гипс, халкантит (плави камен), апатит, тиркиз. Од силиката: топаз, турмалин, оливин; групе: граната, лискуна, серпентин, талк; групе: пироксена, амфибола, фелспата. Каолин, леуцит, берил. Зеолити. Од минерала органскога порекла: ћилибар. 2.) Из геологије. Задатак и деоба геологије (динамичка и историјска). Вулканизам: вулкани: Везув, Солфатара, Пасја Пећина, Фумароле, Етна, Стромболи. Вулканске области ван Европе. Постанак и састав вулканских маса. Топли извори. Узроци вулканизма. — Геолошко дејство воде: постанак извора; механичко дејство атмосферске, речне и морске воде (денудација, ерозија, аброзија). Растварачко хемијско дејство воде. Глечери. — Дејство ветра. Стварање седимената: речних, језерских, морских. Еолски седименти. Глечерске творевине. Механички седименти: конгломерати и бречије, пешчер, глина, глинац. Хемијски седименти: кујнска со, гипс, магнезијум-хлорид и сулфат, калијум-хлорид. Постанак сбних складова (Штасфурт). Салитра, кречњак. Постанак чећина и вртача. Пећински накит, инкрустације, туф, бигар; фораминиферски, нумулитски и орбитолински кречњак. Креда. Коралски спрудови. Једри кречњак, литографски шкриљац, мермер, ша-