Просветни гласник

Београдске народне школе у 1926./1927. години

73

Из овога се прегледа види да оскудица у просторијама није једини узрок полудневној настави. Због тога ће се морати према потреби вршити и померање деце, нарочито старије, а и школски ће реонп бити удешавани према просторијама, којима поједине школе располажу. Ако овим буду унеколико погођени ђаци из централних школа, њихови ће родитељи морати поднети ту малу жртву. Јер кад су деца на периферији морала ићи по 1500—2000 метара, па и више до школе, моћи ће и њихова деца ићи неколике десетине метара дуже, па баш ако би им друга нека школа била и ближа. На други начин није засад могућно постићи да сва деца у Београду добију редовну основну наставу. А на њу свакако имају подједнако право деца свих грађана: како оних у центру тако и оних на крајњој периферији. 4. Учитељски станови. — Код беотрадских основних школа нема прописно иодигнутих станова, али су искоришћене споредне просторије и у два случаја учионице, те су добивени станови, у којима станују 11 управитељз и 10 наставника. Ти станови имају обично 2—4 одељења укупно, а један (у дунавској штоли) састоји се само из једне собице. Добар део од њих је нездрав. С васпитног и наставног гледишта није неопходно потребно чак ни управитељ да станује у школској згради, па како су ови станови стални повод за суревњивост, често и за сукобе међу учитељима, требало би то питање решити на тај начин што би се ослободиле бар оне просторије, које су биле намењене наставним смеровима, а употребљене су. Треба још истаћи да је из неке неоправдане болећивости допуштено великом броју школских служитеља да станују у школским зградама. Они искоришћују сваки, и најмањи простор. Понеке школе подсећају због тога на азиле. Прострт веш, разни мириси из кухиња и др. не чине нимало пријатним бављење у школском дворишту. Како су све ове споредне зграде махом старе и од слабог материјала, школски се одбор носи мишљу да их поруши. То треба да учини што пре, јер је, као што рекох, неоправдано да се због болећивости према појединим лицима омета правилан развитак читавих младих генерација. 5. Склоништа (обданишта). — Добротворном акцијом грађана основана су и издржавају се уз припомоћ општине три ђачка склоништа у Београду. Највеће је код школе на Савинцу, где се преко дана баве и добијају храну 120 сиромашних ђака осн. школе. Одбор располаже капиталом од 200.000 дин., а општина даје 40.000 дин. годишње. У дворишту палилулске школе постоји зграда, која је задужбина пок. Николе Спасића и она служи такође за склониште и исхрану сиромашне деце преко дана. Осим овога постоји Обданиште бр. 2 близу школе Старине Новака, Обданиште бр. 3 у