Просветни гласник

Просветни Гласник

Бранковој улици. Поред тога у неким школама добијају сиромашна деца топло млеко. Овај користан социалан рад за сваку је похвалу. И ако су поменута склоништа и досад одговарала сроме задатку, треба настати да се њихова благотворна акција прошири и систематски организује. 6. Школски фондови. — Сем фондова за помагање сиромашних ђака, који постоје код сваке школе, других школских фондова нема у Београду. Сваки од тих фондова основан је удруженим радом наставника и ђачких родитеља и има своја правила, одобрена од Министарства Просвете. Сви они имају исти задатак и исту или сличну организацију: помажу сиромашне ђаке (оделом, књигама итд.), а издржавају се од чланских улога, прилога, прихода од концерата и забава итд. Капитал њихов налази се највише на приплоду код Државне Хипотекарне Банке, а незнатним делом још у Учитељској Задрузи А. Д., Главном Савезу Земљорадничких Задруга и Врачарској Задрузи. Највећи капитал' има фонд савиначке школе (200.000 дин.), потом теразшске (95.593 дин.) и палилулске (80.000 дин.). а најмањи је фонд осн. школе на Вождовцу (12 000 дин.). Укупни капитал свих 13 фондова (Вежбаоница Жен. Уч. Школе није поднела извештај) износи 819.1б2'45 динара. Осим овога о Божићу, Св. Сави и Ускрсу веома је жива акција разних друштава („Ротква", „Браца Брана", „Поцепан капут", „Варошкапија" итд.) да се сиромашни ђаци снабду оделом. У основној школи на Сави постоји још нарочити фонд Дим. Ђукозића за помагање сиромашних ђака. Његов капитал износи 20.000 дин., а њиме рукује Задужбинско Одељење Министарства Просвете. У целокупном пак старању и фондова и приватних друштава опажа се недостатак систематског ра-да, који би поред истог задатка имао и заједничку организацију. Фондовски је капитал, као се види, знатан. Он би, удружен с капиталом поменутих друштава, много премашио 1,000.000 динара, а та би сума била довољна да се при планском раду много рационалније и стално помаже деци, ради које је тај новац прикупљен. Овако пак деца осете тренутну помоћ само о празницима и то не подједнако. Мени је достављен случај да је, нпр., једно дете о прошлом Божићу и Св. Сави добило је 13 пари ципела! Узрок је тому не само у рђавој организацији већ и у неоправданом схватању поменутих друштава да треба помагати само децу свога краја. А кад би се преко једног централног тела створила веза између свих београдских школских фондова и приватних друштава, онда би помоћ сиромашној деци била не само правилније распоређена (па да се ипак свако друштво лако увери да су његови штићеници помогнути), него се она не би морала ораничити само на велике празнике: могла би бити стална, према стварној потреби. Тада се онај случај не би могао десити.