Просветни гласник

Београдске народне школе у 1926./1927. години

75

У наредној школској години покушаће се једна таква организација спроведе. 7. Школска дворишта и игралишта. — Најмање двориште има школа Краља Петра (1400 м 2 .) колико је остало после продаје већег дела француском посланству), потом школа Старине Новака 1933 м 2 ). Све остале имају преко 2000 м 2 . Укупна површина свих дворишта и игралишта износи 56.237 м 2 . Нека дворишта нису добро насута, нити пак ограђена као што треба. Школски одбор је на мој предлог већ донео решење да се одмах приступи рационалном уређењу свих школских дворишта и да се у споразуму с баштованским одељењем општине београдске паркирају (разуме се, само за' школску потребу). Ако се урачуна и земљиште, које заузимају школске градине и цвећарницц, онда београдске школе имају укупно 69.523 м 2 земљишта, а то је скоро 7 ектара. Рационално искоришћавање тога земљишта било би од користи не само ђацима, него би допринело и побољшању општих здравствених и других прилика у Београду. 8. Школске градине. — У фебруару месецу ове године позвани су нарочитим расписом сви управитељи да, гдегод је погућно, издвоје ма и најмањи део школског земљишта за школску градину ради нас тавних смерова. Код пет школа основане су такве градине. Велике пак градине иимају школе на Смедер. Ђерму (3.600 м 2 ), на Вождовцу (3.400 м 2 ) и у Топчидеру (6.025 м 2 ). Оне су засађене поврћем и усевима. 9. Школске радионице и ученички радови. — У току прошле школске године (пред крај њен) учињен је покушај с једном радионицом за ручни рад у школи на Савинцу. Средства су добивена од интернационалног комитета за ручни рад у Женеви (преко нарочитог изасланика и Подмлатка Црв. Крста), а опттина је дала помоћ од 2000 дин. Радионица је била намењена плетарству и деца су, према извештају управитељевом, „израдила по једну корпицу за хлебац". И овај покушај потврђује моје гледиште да радионице не спадају у оквир основне школе, која не сме да изгуби свој општи карактер, а радионице јој и поред свега друкчијег уверавања ипак ударају жиг неке почетне стручне школе, која неоправдано претпоставља известан мзли број заната другима. Ручни рад је успешније негован без радионица у великом броју одељења београдских школа као допуна настави других предмета (картонажа, моделовање, израда разних предмета од меког дрвета помоћу ножа ит.д.). Било е нарочито лепих женских ручних радова. Ручном раду у основној школи не може бити задатак припремање за позив. Он само спада у обим оног појма који се обележава као школа рада: не као засебна настава у радионици већ као принцип за све наставне предмете.