Просветни гласник

Београдске народне школе у 1926./1927. години 81

или Народне Одбране, на организовању ђачких соколских друштава, на организовању ђачке штедње итд. Вреди још поменути да учитељско певачко друштво „Маринковић" не може никако да прикупи довољан број чланова и да се само уз велике напоре појединаца одржава у животу. 5. Одсуствовање. — При доласку на дужност затекао сам у београдским школама једну нарочиту врсту одсуствовања за оне наставнике који су навршили потребан број година службе за пуну пензију. Они су добијали „одсуство до пензионисања". То је тако трајало док није добијен кредит за њихово пензионисање, а потписани је за то време чинио све што је могао да се таквим одсуствима не омета настава много. У почетку школске године одсуствовања су била много чешћа него доцније. Тако нпр. наставница изостане једног дана од школе кад њу „боли глава", другог дана јој је „болестан муж", а трећег дете итд. Изгледа да је на често одсуствовање утицало и једно нарочито звање које сам затекао код неких школа: „замењује оболеле наставнике" — и то је била сва дужност. Разуме се да сам то звање одмах укинуо. Извештаје о одсуствовању добијао сам у почетку и преко телефона, а било је случајева да управитељ у службеном акту сам утврђује дијагнозу болести, па је одмах тражена замена са стране чак и тамо, где је полудневна настава, па је један део наставника увек слободан. Тако се било навикло, а незапослених или нецовољно запослених наставника било је доста. Због тога сам одмах нарочитим расписом освежио ранија наређења Министарства о начину тражења и добијања одсуства и позвао све наставнике да се строго придржавају тих наређења. Уз то сам завео књигу одсуствовања, у коју је управитељ морао уносити не само свако, ма и најмање, одсуство него и одоцњавање. Сваке недеље они су ми подносили извештај који су наставници у току тих седам дана одствовали или одоцњавали. На овај је начин одсуствовање убрзо сведено само на случајеве кад је оно доиста било потребно, неопходно. Табеларни преглед поднеће се накнадно. 6. Међусобни односи. — Нису ми били достављени никакви сукоби, које не би могао лако уклонити својом усменом интервенцијом, нити пак такви, који би за собом повлачили дисциплинску одговорност. Уколико сам могао да опазим, односи између наставника једне исте школе били су увек другарски. 7. Понашање наставника ван школе. — Против понашања наставника ван школе није ми ни усмено ни писмено била поднета никаква тужба. 8. Наставничка већа. — Редовно су одржавана у свима школама. На њима су саопштаване важније наредбе идоговарало се о њиховом извршењу, решавана су питања о реду у школи, о предузимању разних Просветни Гласнвк, бр 9.