Просветни гласник

82

Просветни Гласник

нових акција код деце, о излетима, о уклањању ружних појава код ђака итд. У овој години одржано је свега Једно обласно наставничко веће, на којем је надзорник изнео своја опажања приликом првог прегледа, а потом су изабрани кандидати за стручне другове у дисциплинским судовима. У наредној школској години потписати мисли да преко обласног наставничког већа, које ће се чешће сазивати, утиче на опште унапређење наставе. Ове године она нису чешће сазивана због тога, што је најпре требало добро упознати и наставнике и прилике у школи, па од тога поћи при раду на унапређењу. 9. Учитељски зборови. — Београдски учитељи редовно одржавају своје зборове. Они су увек добро посећени. На њима се расправљају актуелна школска и друга педагошка питања. На једном од њих потписати је изложио основне принципе за израду наставног плана и програма. Дискусија о овом питању продужена је и на једном од наредних зборова и завршена резолуцијом која је објављена у дневним и стручним листовима. IV. УЧЕНИЦИ 1. Уписивање ђака, превођење. — Упис деце у Београду не врши се по свештениковом списку рођених, јер су одсељавања и досељавања тако велика, а евиденција о томе тако непотпуна (уколико се уопште води), да се списак рођене деце не може никако кориговати. Како при упису у мају месецу обично не буду сва деца пријављена, може се тек у првој половини септембра тачно знати колико ће деце походити I разред у наредној школској години. Непријатна је истина да се у Београду не може контролисати да ли се сва дорасла деца упишу у школу. Једини начин да се то дозна био би попис деце, идући од куће до куће. Покушаће се да се он спроведе. Превођење ђака из школе у школу у самом Београду тако је често и у највише случајева без оправдане потребе, да је врло добро што ће оно утврђивањем школских реона бити спречено. 2. Похођење. — Београд је ваљда једино место, где законска одредба о обавезном школовању није досад имала никакву санкцију. За 24 године, тј. за све време откад важи данашњи закон о народним школама, није у Београду ниједан ђачки родитељ узет на одговор због тога што своје дорасло дете не би дао у школу или што му ђак не би походио школу. Тако се и могло десити да је у новембру прошле године 579 ђака вођено по уписницама, а годину и више дана нису походили школу, нити им се знало место становања. Могућно је истина да су многа од те деце отишла у другу школу или друго место. Министарство је по мојем предлогу одобрило да се избришу из уписница сви ђаци, који су по годину и више вођени само по уписни-