Просветни гласник

Београдске народне школе у 1926./1927. години

■цама, ако им се не зна место становања, а школски ^одбор се ода звао мојем захтеву да се законска одредба о кажњавању ђачких родитеља за неуредно долажење њихове деце у школу почне одмах примењивати. Налазим да би Министарстзо требало да нађе начин како ће се убудуће водити и у Београду стална евиденција о деци која се налазе ;у доба обавезног школовања. Јер невероватно је да град од 250.000 становника (по последњем саопштењу централног пријавног одељења Управе Града) има само 4615 редовних ђака у основним школама. 3. Ученичко здравље и хигијенске прилике. — Здравствене погодбе београдских школа добре су углавном. Теразијска је зграда неподесна, а на Сави је тешко избећи огромну прашину тога краја. А околност, да су скоро све учионице после 18 часова здузете од занатских, вечерњих школа, не иде, разуме се, у прилог побољшању хигијенских прилика, јер настава траје редовно до 20 часова, те служитељи, нарочито у зимско доба, чисте учионице по ноћи, немајући времена за потребно проветравање. Управитељ једне школе, говорећи о тој неприлици, вели за београдске шегрте, који после 18 час. долазе у школу: ...„прљави, масни, неокупани и од себе пуштају испарења таква, да би око 8 часова, после њихових излаза, за 1 сат, држано ма које живинче, морало у тој грозној атмосфери црћи". У прошлој школској години због епидемије грипа све школе нису радиле од 4. до 28. фебруара. Било је доста случајева малих богиња, -због којих су нека одељења обустављала рад по 3—6 дана, а исто тако и усамљених случајева шарлаха (надзорништву су укупно пријављени 15 таквих случајеве). У свима гим случајевима одмах су предузимане све мере за предохрану. Учионице су редовно дезинфиковане после сваке појаве заразних болести у њима. Исцрпан извештај о ученичком здрављу требало би тражити од ижолских лекара и тзв. школске поликлинике. Јер свака београдска школе има свога лекара, одређеног од стране општинског санитета, а поред тога и Министарство Народног Здравља преко својих органа (школске поликлинике) врши прегледе ђака. Ну у раду њиховом, изгледа ми, нема утврђеног плана, те нису ретки сукоби међу самим лекарима с једне и између њих и наставника с друге стране. Деца се нпр. одводе на клинику, која је каткад много удаљена од школе, па тамо понекад чекају цело пре подне, чиме се омета нзстава. Школске сестре — Рускиње — упадају у разред за време часа и без икаквог реда. Предузете су већ мере да се ово стање поправи и већ у почетку наредне године надзорник ће сазвати једну конференцију од управитеља, школских лекара и представника поликлинике, на којој ће тај рад бити споразумно уређен. Ну потребно би било да и Министарство Просвете преко Министарства Нар. Здравља скрене пажњу свима лекарима, који раде по основним школама, да се о времену прегледа ђ*