Просветни гласник

88

Просветни Гласник

ђака и начину његовог извођења споразумевају са школским властима (надзорником и управитељима). 4. Ђачке потребе. — Родитељи на време и предусретљиво снабдевају своју децу потребама. Ђачке установе. •— У 10 школа организован је Подмладак Црв. Крста, у 5 школа ђачка штедња, три имају своја ђачка позоришта са сталном бином, у двема је организовано соколско друштво (вежбе се иначе изводе у свима), у једној школи су деца чланови Друштва за заштиту животиња и растиња итд. И у овом правцу се осећа недостатак једног општег плана, те ће и то бити предмет старања у наредној години. 6. Бројно стање. — Оно се види из приложеног табеларног прегледа, који је израђен на основу добијених управитељских извештаја. Пада уочи велика разлика између уписаних (5685) и редовних (4615) ђака. Она долази у првом реду отуда што су ђаци, који су се водили само по уписницама, избрисани, а потом и због великог исељавања. Већ је речено да број ђака није у сразмери с бројем становништва и шта би се у том правцу морало учиннти. V. НАСТАВА /. Наставни план и програм. — О принципима, који треба да пресуђују при изради наставног плана и програма, ја сам говорио пред збором београдских учитеља у децембру прошле године и то је предавање објављено у априлској свесци "Учитеља". Између осталога заступао сам гледиште да се до доброг, модерног наставног програма може доћи само путем стечаја. Последња два покушаја за израду једног таквог програма само ме утврђују у том мишљењу. 2. План лекција, дневник рада и распоред часова. — План лекција и дневник рада били су изобичајени у београдским школама. У прошлој школској години морали су их водити сви наставници, који су радили с ђацима. Мислим да не треба ни помињати нарочито да је наставни рад доиста одговарао дневнику рада, а да је градиво прелажено редом, који је утврђен био планом лекција. Друкчији рад био би бесмислица. Неопходно је потребно да Министарство пропише обрасце за вођење дневника рада и плана лекција. Особита пажња на израду распореда часова морала се обраћати у школама с полудневном наставом. Гледало се да се што мање или ништа не изгуби од предвиђеног броја часова за једно одељење. Тиме се, разуме се, није могло увек избећи велико оптерећивање деце на један мах, али се код полудневне наставе друкчије није могло. 3. Успех у настави. — Општи успех задовољава. Ради правилне оцене његове треба једном пречистити питање о начину оцењивања.