Просветни гласник

Београдске народне школе у 1926./1927. години

89

Законодавац је предвидео три оцене: неповољан, повољан, одличан. Њих треба свакако схватити на овај начин: неповољан — кад се не ради или кад се ради погрешно и с неуспехом; повољан — кад се ради правилно и с успехом; одличан — кад наставник својим радом доприноси општем унапређењу наставе или кад се његов рад у сваком погледу може истаћи за углед. Ни у ком случају се те оцене не могу одредити цифрама. Међутим, Министарство је то учинило: оно је неповољан обележило бројем 2, повољан бројем 3,5 а одличан бројем 5. Значи: 2,1 иде у повољан, а 3,6 у одличан. Ма колико се не слагао с тим, ја сам морао заступати гледиште Министарства, јер бих иначе учинио неправду наставницима: највећи део одличних оцена (све од 3,6—5) био би замењен повољним, а то је по схватању Министарства при одређивању првенства за добијање места стечајем само 3,5 док је одлична 5. По мојем схватању одлична оцена, ако се хоће цифра, треба да иде преко 5. Уосталом, новим чиновничким законом учитељи су по гпуно изједначени с осталим чиновницима (II категорије), те не знам због чега би за њих био потребан друкчији начин оцењивања него што је онај предвиђен чиновничким законом. Заиста би крајње време било да се досадањи, одавно застарео начин оцењивање учитељског рада напусти. Најмање је пак потребно да се оцене уносе у уписницу. Зар није довољно, кад се унесу у службенички лист и на захтев саопште наставницима ? 4. Сметње у насшави. — О највећој сметњи, полудневној настави, говорено је већ раније. Ну овде би било место да се истакне једна друга потреба београдских школа, на коју досад нико није мислио. У свакој школи има извостан број ђака, који, било због недовољно развијених чулних органа било због тога што уопште изостају иза просечне развијености својих вршњака, не могу да прате редовну наставу упоредо с осталим ђацима. За такве ђаке постоји у свима великим градовима тзв. специални разреди с редуцираним наставним програмом и нарочитим методама рада, подешеним према њиховим недостацима. Потребно је да и Београд добије такве разреде. О томе ће се учинити и посебан предлог. 5. Опште грешке у настави. — Проучавајући рад у београдским основним школама, морао сам доћи до сазнања да се ни ту у великом броју одељења не опажа утицај оног модерног педагошког покрета, који тежиште правилне наставе налази у активном учешћу, саморадњи и самосталности ученичкој. Још увек је код већине наставника главно да се „знање" ђацима „преда" и да га они „запамте". Да ли се пак оно „предаје" по уобичајеној, распрострањеној шеми формалних ступњева (у навише случајева и психолошки и педагошки рђаво схваћених и изведених) или на који други начин, то не утиче много на резултат: