Просветни гласник

100 Просветни Гласник

обдареност, падају под општи појам интелигенције". 1 Штерн као да не увиђа своју недоследност. Критикује гледиште које ограничује појам интелигенције наниже (наиме сматра само вишу обдареност за интелигенцију), а не увиђа да је сам ограничује навише (разликујући је од гениалности). Још поред тога нарочито истиче да сви степени способности, малоумност као и виша обдареност, потпадају под исти појам! Иначе Мојман, прелазећи на подробније расправљање о интелигенцији, доводи ову у везу са мишљењем. Он вели на прнмер: „Интелигентан човек је онај који показује самосталност суђења, самосталност, особеност и стваралаштво у мисленом прерађивању и разумевању стварности. Интелигенција је дакле у сваком случају суђење и мишљење и то једна одређепа врста (или особина) суђења и мишљења, која се може привремено објаспити одликама духовне самосталности и стваралаштва." 2 Од других, новијих, одредаба појма интелигенције могли бисмо укратко навести неке од четрнаест дефиниција американских психолога, објављеиих поводом анкете 1921 у Часопису за Васпитну Психологију. Три дефиниције: Колвина, Пннтнера и Петерсопа истичу целисходност интелигентних радња, дакле телеолошког су карактера као и Штернова дефиниција. Торндајкова (ТћогпсНке) одредба је слична у колико тврди да је интелигенција: „Моћ за добре одговоре са тачке гледишта истине". По Бакингаму (Вискш^ћат) она је „способност да се дела ефективпо под датим околностнма". По Вудрову (\\ ,г оо(]го№) то је: „способност стећи способпост". По Терману интелигенција је моћ за „апстрактно мишљење"; по Дирборну (Веагћогп): „способност користити се искуством." Два психолога одбијају да дају ма какву дефиницију: један „због нејасности израза и недостатка знања о чињеницама", други изрично каже „иако му велики део времена иде на рад са тестовима интелигенције", ипак, отвореио говорећи, он се не интересује много питањем „како да схвати иптелигепцпју". 8 У биолошке дефиниције, као што је Штернова, спада донекле и Бинеова *одредба, која под интелигенцијом сматра: 1) увиђање проблема и потребан правац свести ка његовом извршењу; 2) способност за прилагођавање сигурном и одређеном циљу; 3) моћ самокритике. Доцније, Бине сажима своју одредбу: „Схватање, проналажење, правац и самокритика (сепвиге) иптелигенцнја се састоји у ове четири речи". 4 И Клапаредова одредба је бполошка. П нтелигенцнја је по њему „способпост решавати нове проблеме"; опа је „средство прилагођавања, које ступа у акцију када друга средства за прилагођавање, инстинкт и навика, откажу послушност".

1 Наведено дело, стр. 8. 2 Меишапп, Е., 1п1е1Нјтеп2 ипЈ МНе, 1*ејр212, КОЗ, стр. 151. 3 Јоигп. ЕсЈис. Рзусћ. VII. 1921. Наведено из бреагтап, С., Тће №1иге о{ 1пЈ:с1М§епсе апс1 1ће Рппс1р'ез о{ Со§пШоп, 1.опс1оп, 1923, стр. 12, 13. 4 ВЈпе*, А., Еез Иеез шосЈегпез зиг 1ез еп1ап1з, 1916, стр. 118.