Просветни гласник

Просветни Гласник

питање (проблем), тражењс решења и верификација. Но нас би и овде занимало: у чему се састоји тражење решења и у чему је његова верификација. Али ни овај одговор не би био сасвим довољан. Истина је да већ и само постављање питања (проблема) као и тражење решења које проблем изазива, представљају један виши ступањ духовног живота, Али бити интелигентан не значи само имати „интерес" 1 за ствари, наиме постављати себи и другима питања и тражити њихово решење. Такву способност (боље речи склоност) још бисмо могли и назвати (ако нам се допусти тај израз) „интелигентност". Интелигенцију као способност, и то онда кад је хоћемо да меримо, ценимо по успеху, дакле не по каквом било тражењу, већ по успешном тражењу, управо, налажењу решења. При мерењу интелигенције номоћу тестова, оно што се у пракси и узима као најмеродавније јесте: које је тестове испитаник усиео да реши. Иако нас веома много занима испитаниково „понашање" за време тражења решења, ипак нас оно занима претежно у смислу анализовања методе ^која води решењу. Постоји једна одредба интелигенције, постављена у доба када мерење помоћу тестова није било толико развијено као данас. Она спада у старије али не и лоше одредбе интелигенције. Иако можда под утицајем првих Бинеових радова, Ебингхаус је много доследније од самог Бинеа створио један тест према овој одредби. и тај тест је остао до сада један од најбољих „појединачних" тестова за испитивање интелигенције (што је свакако добар знак за одредбу на којој се тест заснива). Тест „попуњавања" или комбинациона метода, у свима својим доцнијпм вариатггама. испитује виите, сложене, мислене радње. Из обичне приповетке могу се изоставити извесни реченичии делови, које ваља по смислу попунити. Тест се може дати и у облику задатка да се реконструише растављена фигура или да се из датих делова конструише нова. У последње време се употребљују слике за попуњавање као врло згодан тест за неписмене или оне који не знају испитачев језик (може се употребити и за глувонеме). Метода „три речи" може се рећи да је само једна варианта комбинационог теста. Комбинациона метода, у разним својим облицима, још увек је једини (да позајмимо израз из области медицине) спецификум тест. Помоћу њега се може, без помоћи других тестова, најсигурније и најприближније, скоро једном „нробом", одредити интелигенција. Тај тест је увек показивао добре корелације са општом интелигенцијом. За њено одређивање служе и други тестови, али се ови морају увек дати у великом броју, допуњујући један другог: и тек нросечна оцена добијених резултата даје приближну оцену опште способности. По Ебингхаусу нрирода интелигенције састоји се у: „спајању множине одвојених и растурених фрагмената искуства у једну целину, која

1 Интерес сматрамо као актквност а не као осећање. У овом случају то је тежња за сазнањем.