Просветни гласник

Квалптативна аналкза појма интелигенције

103

је једноставна, пуна смисла и на неки начин целисходна". Једном речи ч оно што је битно интелигенцији јесте способност комбинације. 1 При одређивању појма интелигенције може нам послужити и давашња психологија виших, мислених, процеса, под претпоставком да се у интелигентним радњама јављају такви процеси, што је несумњиво. То би био пут примењИвања већ нађених резултата у општој психолошкој области на област индивидуалне (диференциалне) психологије. Непосреднији и конкретнији пут био би анализовање самих интелигентних радња. Али да не бисмо узели да испитујемо произвољно какву било радњу, анализоваћемо саме тестове помоћу којих се и мери интелигенција. Ово не значи кретање у кругу: анализовање оног што служи као мера интелигенције да би се ова могла разумети. Искуством се дошло до мера које квантитативно најприближније одређују сггособност појединца. Зна се који су тестови до сада показали највећу корелацију са другим добрим опенама тих истих способности (н. пр. са оценама добијеним дугогодишњим посматрањем појединапа). Када узмемо сада те тестове, за чије је правилно решење појединац оцењен као „интелигентан", и анализујемо их, несЈ мњиво је да ћемо доћи до тога у чему се састоји та његова интелигенција. Анализом таквих тестова уједно подвргавамо и њих саме једном, и то, квалитативном тесту. Већ сваки тест морао је иначе бити претходно повргнут и сам једном строгом тесту (квантитативном т. ј. одређивању његовог коефициента ршрелације). Без таквог једног строгог испита ниједан тест се не би ни смео прогласити мером. Овде имамо утврђивање мерила (стандардизовање) као што то имамо и у свакој лругој области. где се нешто усваја као мера. Код интелигенције та мера није нормативна већ је усвојена тек после дугог испитивања на великом броју случајева. Као мерило. дакле. које ћемо тестове изабрати за анализу послужић е на м корелација. Овај критериум је увек служио за процену вредности сваког теста као мере интелигенције. Чувена Бине-Оимонова скала тестова је на основу овог критериума и била нежолико пута мењана. Сам Бине је учинио на њој три ревизије, и извршио би и четврту да је доживео. Друге допуне и поправке Бинеове скале учињене су у многобројним ревизијама, којима је она била подвргнута ван Француске. Данас се зна да је добар број Бинеових тестова више, но што треба, лингвинистичке природе. Тестови који су прилагођени приликама у Француској, где се на писмени састав у школи обраћа већа пажња но ма у којој другој земљи, нису се показали згодним на пример у Енглеској. Такви тестови нису увек право мерило интелигенције, Често нас окреттност у изражавању може завести при процени интелигенције једног детета. С друге стране тестови су доста лаки, јер су првобитно били са1 2еИзсћг. Ј. Рзусћ. ипд Рћуз. с1. бшпезог^., XIII. (1897), стр. 401, наведено из Рзусћо!о§Јса1 Те515 о{ Е<3исаћ1е Сараску, анкете Мин. Просвете у Лондону, 1924, стр. 25.