Просветни гласник

114 Просветни Гласник Једну .јединствену структуру (нмају јединства). При сећању на један догађај, приноветку, на један поступак у каквом математичком доказу, оно што нам прво пада на памет јесте скелет. схема реладија. Тек после овога појединости се јављају, испуњујући једна за другом схему. Ово постепено јављање градива у сећању иде обично путем силажења од апстрактног ка конкретном; од општег, од схеме, кроз систем релација, до последњих појединости. Додуше, о оваквом начину репродукдије не може бити речн тамо где се релације нису схватиле при самбм учењу- или претходном сазнавању уопште. Нити, у обратном случају, у коме је схватање релација претходило, може бити речи једино о памћењу. Јер при поновном јављању градива у свести имамо, поред механичког јављања, увек и извођење релација и података једних из других. Извесни подаци се морају запамтити у буквалном смислу; све остало се изводи на исти онај начин на који смо први пут разумели градиво, схватили све његове релације. Да обновимо све процесе при доказивању једне математичке теореме или при решавању једног проблема, често нам је потребно да буквално запамтимо какав обра-* зац, поступак, методу или кључ, којим ћемо отпочети операције; све остало се изводи истим оним логичним редом, са истим оним аргументима и закључцима који нужно произилазе једни из других, као да први пут ствар доказујемо или проблем решавамо. За ово извођење потребно нам је и овог пута слично размишљање (на које се у главном ослањамо те ствар строго узев и не „учимо") којим смо и први пут „савлађивали" то градиво. Ми можемо и овде научити ствар и механизирати процесе, као и код градива са мање смисла, тако да нам ово размишљање није потребно. Али оно што хоћемо да нагласимо јесте да то не морамо чинити ако смо градиво једном схватили, — а у томе и јесте уштеда. Накнадно размишљање није неко трошење енергије, јер чињенице следују једна из друге без напора. Ово све под претпоставком да је интелигенција ту, — разуме се. У потврду до сада изложеног о „интелигентном" памћењу навешћемо занимљив случај чувеног рачунџије Бг. Риклеа на коме је психолог Милер вршио дуга испитивања. „Рикле је у многом погледу далеко превазишао раније много помињане рачунџије Инаудиа и Диамандиа. Он је могао да понови по реду 192 ншфре после једног учења од 5 минута 43,5 сек.. 102 цифре после 2 минута 40 сек.; за 200 цифара било му је потребно 7 минута 4,2 сек. Диамандиу је билс потребно за то 1 сат 15 минута; Инауди није уопптте могао оволики број научити. Преко 200 научених цифара могао је до сада само Рикле да понови, и то 288 цифара после 10 минута 39 сек.; 408 цифара после 26 минута 48 сек.; 504 цифре после 44 минута 20 сек. учења. Кару од 25 цифара Диаманди је савладао за два минута. Инауди за 45 сек., Рикле за 6,7 сек. Он је могао после једног арочитања да понови кару од 7 седмоцифрених бројева, и то спреда, уназад и у спирали. Троцифрене и четвороцифрене бројеве он множи и диже на квадрат, пре но што су задаци