Просветни гласник

Квалитативна анализа појма интелигенције

115

управо и иска-зани. Играјући се могао је да израчуна кубне корене из шестоцифрених и седмоцифрених бројева, и да диже двоцифрене бројеве на четврти. пети и шести степен, при чему су резултати ишли у милиарде. -Једначину х 3 —649х 2 —111009х+58328361=0 решава „у глави" за 6 минута. 17. корен из четвороцифреног броја даје за један минут. Тачно психолошко испитивање довело је до резултата да Риклеови успеси не почивају на неком специалном памћењу за слушне или видне утиске или на неком механичком специалном памћељу за бројеве. Тако звани „чисто механички" услови памћења уступају код њега одлучно испред мислепог схватања. Оа једном ужасном брзином у стању је он да међу бројевима увиди математичке односе и да их тиме из обичног агрегата претвори у организовану целину, која има одређену структуру." 1 Анализу до сада изложених интелигентних радњи допунићемо неким резултатима истраживања на животињама. Због велике сличности са људским. особито са дечјим интелигентним поступцима, узећемо примере из Келерових експеримената на антропоидним мајмунима. 2 Посматрање В. Келера на острву Тенерифи, где је Пруска Академија Наука била основала станицу за изучавање антропонда, постала су класична у психологији. .Келер је поставио себи питање: делају ли шимпанзи „интелигентно", т.ј. са увиђањем, разумевањем? Он је усвојио следеће начело истраживања: „Експериментатор ствара једну ситуацију, у којој се не може прићи једном циљу непосредним путем, али у којој је посредан пут том циљу слободан. Животиња се ставља у овакву једну ситуацију, која је (по могућности) потпуно преглебна. и на тај начин може показати до каквог типа понашања допиру њене диспозиције, особито: да ли је у стању да реши задатак каквим околишним путем." 3 Као мерило интелигенцнје овде се сматра способност животиње да предузме један посредан пут (или упо-1 треби извесна средства) и тако дође до циља. Да би се ова способност лакше мерила, почело се са најпростијим идући ка све тежим задацима. Од многобројних Келерових експеримената навешћемо само неко-' лико примера. Воће лежи пред кафезом ван домашаја; за њега је везан конац, који се пружа до животиње. Или: веза између животиње и циља не постоји, али се у ситуацији н-алази као помоћно средство један штап којим се циљ може дохватити. Или: циљ је причвршћен за таваницу; у простору се налази један сандук који се може искористити као средство. Даље:

1 Мехзег, А., Рбусћо1о§Је, 1922, 5(т. 249.

2 Кбћ1ег, М., 1п*е1Пбеп2рги{ип2еп ап АпЉгороМеп, Аћћс11§. А. К. Ргеизз. Ак. <1. Мз5. Јћг§. 1917, № 1. Подаци о Келеровим експериментима узети су из КоПка, К., ОЈе Огип§'адеп <1ег рзусћјхсћеп Еп1шЈск1ип§, 2. Аи{!., 1925. Писац се није строго придржавао Кофкиних тумачења резултата.

3 Навод из Кофкиног дела, стр. 137. ж*