Просветни гласник

116

' пред решетком се налази воће,које се може згодно дохвахити једним штапом. На унутарњој страни решетке, непосредно према циљу (тако да заклаља дохватање) стоји један доста тежак сандук. Задатак се може састојати у дохватању воћа помоћу оруђа које ваља наћи или саградити. Ваља одломити грану од дрвета, или саставити два тршчана штапа (један ужи, други шири, тако да се први може увући у други) и на тај начин повећати досег. Решењу задатка у овом случају претходи једна друга радња као претходно решење. Ова претходна радња може се састојати у доношењу и гомилању сандука један на други. Радња се може начинити сложенијом и на тај начин што ваља дохватити најпре оруђе које је ван домашаја, дохватити дугачак штап једним краћим, па онда тим оруђем дохватити циљ, — дужим штапом дохватити воће. Сви задаци захтевају један посредан пут, који се може састојати или у дохватању циља околишним путем (н.пр. обилажењем препона), или у употреби каквог средства или оруђа. Ова два начина могу се комбиновати. Међу антропоидима, које је Келер испитивао, постоје индивидуалне разлике као и међу људима. Али свима њима пада лако употреба каквог средства за дохватање; док је обилажење и уклањање сметња тешко за њих. Употреба штапа којим ваља привући предмет релативно је лак задатак. Још при првој употреби тог оруђа, мајмуни правилно рукују њиме. А-тги ова врста задатка може представљати разне степене тешкоће, 'према томе колика је даљина између штапа, као средства, и циља. Постоји извесна критична даљина или известан критичан положај ван кога штап не сме бити удаљен. Ако штап стоји на таквој даљини да се при погледу на циљ, или при лутању погледа око циља, не опажа, постоји опасност да се уопште и не употреби као оруђе. И средство и циљ морају бити приближно у истом пољу вида. Било да се штап види а не и циљ, или, циљ види а не и штап, између њих се не васпоставља однос средства према циљу. Штап за себе опажа се као такав а не као средство; тек опажен заједно са циљем добија значење „средства". Према схеми коју смо раније примењивали, овде имамо два податка који психички не смеју бити удаљени преко извесне границе, да би се између њих уопште могао схватити неки однос. Тешкоћу такве „даљине" између података имамо унесену у извесне тестове за људе. Тамо се тешкоћа састојала у сложености релација и већим празнинама између података. Овде је „даљина" између података на опажајном пољу, док је тамо на пољу мисаоном, апстрактном, логичком. По Келеру „могућност да један штап постане оруђе јесте у извесном смислу функција геометриске констелације." После извесног вежбања даљина не игра велику улогу. Штап онда постаје средство, макар био удаљен и ван допуштеног критичног положаја. Чини нам се да би ово био случај најнижег ступња „апстраховања". Да овде смемо говорити о некој апстракцији „средства" или „оруђа", закључујемо из многих случајева у којима мајмуни употребљују, или покушавају да употребе као оруђе, сваку ствар