Просветни гласник

Образовање наставника за учитељске школе

123

зитетима, који ће ускоро бити изнесен пред Народну Скупштину на решавање. Питање није ново и оно је једном било повољно решено стицајем прилика. Под утицајем закона о средњим школама Андре Ђорђевића, после 1900 године, философски факултет на нашој Великој Школи, биоје опустео, јер ниједан свршени философ није хтео да служи две приправничке године бесплатно, како је то било одређено поменутим законом. Чак и они предавачи, које је овај закон затекао и био обухватио, дали су оставке на наставничку службу и отишли у друге службе. Зато је једно време бнло допуштено да се ученици учитељских школа, с врло добрим и одличним успехом, могу уписати за редовне ученике на две философске групе предмета: на теоријску и практичну философију на философском факултету. Из тога доба имамо неколико педагога који се својим радом нигде нису постидели. Године 1905., када је Велика Школа дигнута на степен Универзитета, донесен је закон о Унирверзитету и тим законом је даље забрањен приступ на Универзитет ученицима учитељских школа. Више једна научничка нетрпељивост, него стварни разлози, изазвала је овај поступак, који је донео само штете држави. Том приликом је са универзитета елиминисан Д-р Војислав Бакић, једини представник педагогике на Великој Школи, који се баш највише залагао да се Велика Школа уздигне на степен Универзитета и који је писао и сам пројекат закона о Универзитету. То елиминисање била му је награда за његов рад око Универзитета и рад уопште. Од тога доба педагогика је изгубила значај на нашем Универзитету. Ми, тадашњи ученици Универзитета, једним актом протествовали смо против тога код Универзитетске Управе, наглашујући, да не само треба сачувати дотадашње одредбе о студентима из учитељских школа, већ да у закон треба унети, да обавезно сваки студент из свију одсека философског факултета има слушати и полагати општу педагогику и методику свога предмета, хоспитујући и предавајући у гимназији по коју лекцију из свог предмета. И после толиког времена тек сада се дошло на ову мисао и стварањем Општег Педагошког Семинара нешто је од тога и остварено, али још није све учињено што би се могло пожелети. Мислим, да се забраном приступа на Универзитет ученицима из учитељских школа онда, ишло на то, да се, и онако малом кадру учитељском у оно доба, сачува радна снага учитељска; али то није био начин и пут. Данас ни тај разлог не постоји, већ обрнуто, учитеља има више него празних места учитељских. Као разлог за непуштање учитеља на Универзитет истицало се и то, што ученици из учитељских школа не износе довољно знања из математике и језика, а нарочито латинског. Међутим ова се сметња, ако она уопште постоји, да лако отклонити што ће се од свршених ученика учитељских школа, пре сту-