Просветни гласник

124

Просветни Гласник

пања на Универзитет, може тражити допунски и накнадни испит из тих предмета. Најзад искуство и пракса су показали, да су наставници за учитељске школе, који су прво свршили учитељску школу, па онда Универзитет, спадали међу најбоље наставнике учитељских школа. Појмити задатак, потребу и дух учитељске школе много боље могу наставници који су изишли из учитељске школе и с њом се саживели и ушли у дух школе, него они који су положили испит зрелости средње школе. Из сличних разлога је свакако и унесена одредба у закон о средњим школама, по којој наставник средње школе може бити само оно лице које је свршило средњу школу. Из истих разлога намеће се слична одредба и за учитељске школе. Што она досад није могла бити донесена, потиче само отуда, што свршени ученици учитељских школа нису уопште имали приступа на Универзитет. Најзад, то је и сасвим природно. Ученик гимназије и кад сврши философски одсек на Универзитету, не учи методику предмета основне наставе, а то је баш оно што је ученик учитељске школе учио и што му је као наставнику учитељске школе апсолутно потребно. Ученик гимназије слуша на Универзитету само методику средње наставе, и по томе он није подобан за стручне предмете у учитељским школама. Зато ништа природније нема него да ученици учитељских школа студирају на Универзитету своју струку и онда постају наставници школа из којих су и поникли. Ово је потпуно на свом месту, јер се тако и за друге струке ради. На пољопривредни факултет, примају се на страним универзитетима ученици средњих и виших пољопривредних школа. На теолошки факултет примају се и код нас ученици богословије и т. д. За све ове|случајеве ствар је јасна и природна, само за ученике учитељских школа, код нас, то није природно. Овај парадокс, да ученици учитељских школа не могу своју струку студирати на Универзитету, и то само код нас, а у целом свету могу, довео је до оснивања Више Педагошке Школе у Београду. Ствар колико потребна, толико и чудновата. Пре свега ова школа мора имати ранг Универзитета, ако мисли спремати наставнике учитељских школа. По њеном уређењу, међутим, степен ове школе је неодређен, а задатак саме школе магловит. Не призна ли јој се степен Универзитета и не организује ли се као Универзитет, онда ученици ове школе -не могу бити професори учитељских школа, сем ако се не иде на то, да се учитељска школа још више дискредитује и умаловажи. Ако се, с друге стране, овој школи стави у задатак да само спрема наставнике грађанских школа, надзорнике и управитеље основних школа, настаје питање, да ли ови ученици хоће и имају рачуна учити четири године за те положаје, који не повлаче исте награде, као што имају сви факултетски образовани чиновници, чије школовање траје исто време.