Просветни гласник

168

Просветни Гласник

већину становништва, озаконили један акт којим се забрањује по школама примена Дарвинове теорије при поучавању деце. Тај ]е процес, разуме се, изазвао огроман вихор у целој Америци, док је коментарисан и широм целог света. Други један сличан процес, и настао донекле из истих разлога, усковитлаза баш ових дана кад ово пишемо сву америчку штампу. Ствар је и овоме. У Чикагу се налази на положају школског надзорника за тај град ШППат МсАпсЈгеш, један дугогодишњи наставник, стручан педагог, и човак који врши свој посао не обазирући се на моменталне потребе ове или оне странке што је на власти. Њега је на томе положају затекао и садањи председник чикашке општине ШПНат На1е Тћотрзоп, човек популарана код ширих и вулгарнијих маса, које га знају по надимку „ВЈ§ ВП1", и један од најнескрупулознијих политичких лидера у Чикагу. Оваква су два човека, са сасвим супротним појмовима, морала брзо да дођу у конфликт. Прави се разлог сукобу, разуме се, није смео отворено да изнесе пред публику, већ „В1§ ВП1" покушава сада да смени школског надзорника под изговором да се по чикашким школама трује омладина учењем „не-америчких историја" из оних уџбеника које је тај надзорник у школе увео. То јест, да се америчка историја предаје онако како се је она доиста збила у прошлости, не прећуткујући ни оне елементе који не бацају баш најлепшу светлост на Сједињене Државе, нити покушавајући да се извитопере чињенице. „Вј§ ВП1" тврди да се таквим уџбеницима врши британска пропаганда на штету патриотског васпитања омладине. И у том је правцу „Вј§ ВП1" са својом администрацијом подигао читаву једну оптужбу од 16 тачака, помоћу које намерава да смени МсАп<Зге\у-а. Школски надзорник, међутим, са својим пријатељима и браниоиима правда свој начин управљања чикашким школама, тврдећи да је он настајао да се ученицима предаје научно тачна историја, оно што се је доиста догодило у прошлости, а не какве сладуњаве и намештене бајке, којима би требала деца да се напоје вером у националну непогрешивост и интегралну оправданост америчког становишта у свакој прилици. Стварни повод целом овом сукобу најјасније илуструје можда дописник њујоршког „Еуепш§ Роб1"-а, који вели ово: МсАпс1ге\у је трн у бедру Тћотрзоп-оуе администрације, јер надзорник, да се изразимо политичком фразом, неће да „свира у исте гајде" са администрацијом. Школски је систем најкрупнија политичка шљива у другом граду по величини наше нације. Скоро половина новца сакупљеног општом порезом иде на школе, на које је прошле године потрошено 78,000.000 долара. Док школе имају такође и доста скупоценог имања које би се могло да издаје под кирију, и да се са њега сакупља рента".