Просветни гласник

Школе у Америци

177

6. Грађевинарско планирање 7. Друмови, Хидраулички радови 8. Санитетска Техника 9. Зидарство 10. Цементни радови

Цртање

1. Механичко цртање 2. Дескриптивна геометрија 3. Цртање реклама

Калешка Етика

1. Калешки проблеми (захтева се од Фрешмена)

Након завршетка студија и дипломирања један добар део студената одлази из једног оваквог мањег калеџа на специјалне више факултете са већих универзитета. На такве даље студије одлази добар део њих већ и након две-три године проведене на калеџу. Један знатно мањи број студената, пак, одлази на чисто научно поље. То су будуће специјалисте и наставници са виших школа, и они своје студије настављају да би добили чин М. А. или М. 5., па након тога и Рћ. С. (Доктор Филозофије). На једном оваквом малом калеџу као што је ТппИу, највиши чин који се може добити јесте М. А. или М. 5. ТппИу Со11е§е не даје докторат, те они који би желели да то постигну, морали би да пређу на који већи универзитет. Универзитет у Америци није оно исто што и Европи. Пре свега ваља овде напоменути оно, што би се и сваки Американац пожурио да одмах наговести, чим се поведе реч о америчким универзитетима. А то је да у Америни постоји маса институција што су се крстиле „универзитетима", ма да је њихов ниво знатно нижи од многихдругих тамошњих школа што се зову калеџима. Као што на пример има по Америци и пуно расејаних „акадмија наука и уметности", које би у доста случајева једва досезале до каквог бољег паланачког литерано-уметничког друштва у Европи. О узроцима таквом стању ствари говорили смо већ напред, те нема потребе да се понављамо. Да ба се видело какав је један амерички универзитет, описаћемо овде укратко Колумбију Универзитет из Њујорка, који би могао да се узме исто онако као типичан представник бољих и већих америчких универзитета, као што нам је Тппку СоПе^е послужио за опис једног просечног калеџа. Као Харвард, Јел, Корнел и други Универзитети, и Колумбија Универзитет је био најпре један мањи калеџ из кога се је постепено развио један велики универзитет. Колумбија је данас једна велика комбииација многих виших школа, од којих је свака за себе добрим делом независна, док све скупа чине заједно као једну школску федералну унију којом управља један нарочити одбор са Председником {т. ј. ректором) Универзитета на челу. Тај председник не мора да буде

Просветни Гласник, бр. 12.