Просветни гласник

188

Просветни Гласник

НАСТАВА ХИГИЈЕНЕ У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА Тек после рата ушла је хигијена иу нашу средњу школу. Заиста, дуго је требало, док је једна тако потребна наука добила право грађанства у средњим школама! Али тек су сад настала лутања. За ово неколико година није утврђен ни програм, ни начин наставе из хигијене. Свак је предавао хигијену по своме нахођењу. Једни су почели од анатомије и физиологије човечјег тела. Други су излагали хигијену у добронамерним саветима. Трећи су предавали и уносили и у уџбенике читаве главе из физичке географије, физике, хемије и биологије, а заборављали да објасне значај тих појава, о којима су говорили, по здравље човека. Хигијену су по средњим школама предавали хонорарни школски лекари. И најчешће су је предавали без везе са осталим програмом, без везе са осталим наукама, које су ученици учили. И зато је и дошло на крају до тога, да у старом наставном програму има само програм за хигијену за IV разред, а за седми не постоји, Из новог наставног програма хигијена је са свии/ избачена као наставни предмет, а остављено је биолозима и гимнастичарима, да деци дају нузгреднои поуке из хигијене. Кад сам једном приликом запитао једног директора гимназије, како се предаје хигијена у његовој школи, одговорио мије: „Горе се не може предавати". Ово је сасвим природно. Сви наставни предмети у средњим школама већ се годинама предају. Израђени су програми, које су педагози из дотичних струка проучавали, израђена је методика рада, израђени су уџбеници. Хигијена је дата у руке педагошки нестручним људима. Сдруге стране предпостављало се, да сваки лекар тим самим што је лекар има и способности и спреме да предаје хигијену. Није се ни узимало у обзир, да је хигијена посебна медицинска наука, која треба нарочиту стручну спрему. Свакако да је сваки лекар учио хигијену, свакако да сваки лекар зна и основне ствари из хигијене. Али онај, који хоће да предаје један предмет, ма у како уском обиму, у школи, мора да влада потпуно својим предметом и мора да зна много више, него што су оне основе, које је он дужан да да деци приликом својих предавања. Он мора многе и многе појаве, да објасни разумљиво и приступачно узрасту ученика. Кад се хигијена увела као научни предмет у средње школе, нико се није постарао, да скупи стручњаке, да њима повери. израду програма и израду методике за наставнике. Нико се није бринио ни о томе, како се та наука предаје по разним школама. Никога није било да наставницима хигијене да упуства и укаже на ону тако потребну везу сродних наука. И деца су слушала добронамерне савете опрањуруку, о чишћењу зуба, о потреби купања и телесних вежби, о шминки и