Просветни гласник

170

Просветни Гласник

домаћичке школе, из основа реорганизовати, а што већи број курсева по извесном плану и програму отварати. За ову врсту рада ваља што боље спремити и одушевити народне учитеље-ице већ у учитељским школама; поред тога ваља одабране учитеље-ице слати на даље образовање у иностранство, да се за тај рад што боље оспособе, а уједно треба слати одабрану омладину на школовање у заводе за ову врсту рада. 9. Сав рад народног просвећивања треба што тесније повезати са радом народних основних школа, које треба да постану зборна места не само деце, већ и целокупног народа; поред тога ваља настојати да се оснивањем народних домова временом створе установе у којима ће се концентрисати сав рад народног просвећивања. 10. Треба настојати да се за рад на народном просвећивању заинтересују и ангажују обласне и среске скупштине и одбори, као и општине. 11. Раду народног просвећивања треба да послуже и народна позоришта тако да, поред неговања уметности, програмски обрађују одабрана дела народне и светске драматике, и оснивање путних дружина, које ће такође радити на просвећивању и уметничком образовању народа. 12. Треба водити рачуна и издашно подупирати, материјално и морално, просветни рад у војсци и доводити га у склад са радом осталих просветних фактора, те и за овај рад давати потребну иницијативу из Одељења за Народно Просвећивање. ПОЗОРИШТА За последње две сезоне државна позоришта су ушла у хроничну финансијску кризу, услед општих буџетских рестринкција. Врло осетљива позоришна администрација, и с обзиром на уметничко-културне задатке државних позоришта, и с погледом на општу финансијску неуравнотеженост, захтева извесну буџетску стабилност, како се не би морао, од сезоне на сезону, мењати читав уметнички програм позоришта. Међутим, колико је тешко доћи до те стабилности, показује и факт што се од суме од 34,965.383 динара, колико је држава трошила на сва позоришта у буџету за 1927./28. годину, по новом пројекту буџета за 1928./29. годину износ свих кредита, које држава даје позориштима, свео на 25,000.000 динара, што ће рећи да се од једне до друге буџетске године врши рестринкција у суми од 9,965.383 динара. Јасно је да се живот ових уметничких институција не може прилагодити, без фаталних потреса, тако наглим променама у њиховим финансијским основама. Јер, не треба заборавити да разврставање персонала у централним државним позориштима захтева сталност у кредитима за личне расходе, који су у позориштима и највећи. Уз то,