Просветни гласник

182

Просветни Гласник

факултет по факултет, позицију (буџетску) по позицију, меру по меру за повећање прихода. Сложивши -се једногласно у свима закључцима, донетим, после целог овог свестраног п детаљног претреса, Комисија је израдила следећи мемоар у којем се ти закључци садржавају, и има част поднети тај мемоар Господину Министру Просвете на размишљање и оцену. Према деловима постављеног питања мемоар се дели такође на четири дела: — 1) Члан 44 Финансиског Закона; — 2) Преглед значаја постојећих факултета; — 3) Мере за штедњу; — 4) Мере за повећање прихода. I. Члан 44 Финансиског Закона. Комисија налази да је врло незгодно да се овако крупна университетска питања као што је ово, решавају Финансиским Законом, а не посебним Законом о Университетима. Она моли Господина Министра Просвете, — и нада се да ће он то учинити — да изволи повући чл. 44 Финансиског Закона и оно што је с њим у вези (в. чл. 4 ал. 2 Пројекта Закона о Университетима), или да од тога члана не чини употребу у року који је за Финансиски Закон одређен. Она се нада да ће то Господин Министар учинити тим пре што је одредба чл. 44 тако непрецизна да се њоме не одређује ни који ће се факултети укинути, ни у ком броју, ни по ком принципу. Главни разлог за ово мишљење Комисије састоји се у томе да Финансиски Закон, по начину како се он спроводи и усваја у Народној Скупштини, не даје довољно гарантије да ће се чл. 44 тога Закона проучити онако како је то потребно за ово изванредно важно университетско питање. Ту гарантију једино даје и може дати Закон о Университетима. За ово питање потребна је што свестранија дискусија и што већи публицитет. Потребно је да му више говорника у Скупштини посвете своју специалну пажњу. Потребно је такође да се јавно мишљење наше њиме озбиљније забави; да га штампа наша, дневна као и повремена, узме у дискусију, и да се тако чују сви разлози за и против. То је, међутим, све немогуће ако се ово питање реши само Финансиским Законом, а једино могућно ако се решава општим Законом о Университетима. Уз то, Упиверситети су тековина целог нашег народа; они су један од најмоћнијих чинилаца у нашем јавном животу; решавање о њиховој судбини ствар је за коју сви просветни и јавни радници наши носе одговорност пред генерацијама које ће доћи; најмања погрешка која се при том учини може имати врло пгаетних последица у будућности; иогрешке у питању о броју факултета могле би проузроковати нарочито штетне последице: —- кад се све ово, дакле, узме у обзир, онда најелементарнија обазривост и мудрост налажу да се питање о броју факултета реши удруженом сарадњом свих чинилаца, и да они сви за то решење поднесу подједнаку