Просветни гласник

Питање о броју факултета

183

одгсворност. Те сарадње, међутим, нема ако ово питање пролази само кроз Финансиски Закон, а ни одговорноет у ствари не може бити онде где се не даје довољно обавештења и не пружа прилика за слободну измену .мисли по том питању. Комисија нарочито скреће пажњу Господину Министру на околност да су решавања университетских питања кроз Финансиски Закон (или кроз буџет, јер се и то дешавало), увек, на свима Университетима наше земље, доводила до беспотребних трзавица и врло нежељених бфеката сваке врсте. Бво шта је за ове последње три године било на Београдском Университету. — 1) Код буџетских дванаестина за април—јуни 1925, унета је у Финансиски Закон одредба да се Министру Просвете даје право да «ам пропише правила о благодејању, изузетно од чл. 10 Мз, и чл. 11 Закона о Университету, и чланова Опште Уредбе који су с њим у вези. Ђаци су се тога ради узнемирили, нарочито како је с тим у вези била одлука министрова о одузимању благодејања већем броју ђака, и университетске власти морале су због тога да потроше добар део свога времена и своје енергије с .једне стране на то да спасу благодејање онима којима га није потребно било укпдати, а с друге стране да умирују цео узнемирени ђачки свет, и да га одвраћају од сазивања протестних зборова и оглашавања штрајка. — 2) У Финансиски Закон од 1 априла 1926 унета од стране Министра Просвете као члан 74 тога Закона једна законска одредба по којој се изузетно од чл. 123 Закона о Државном Рачуноводству овлашћује Министар Просвете да може употребити поред осталих и професоре Университета на рад у други просветним установама. Професори Университета били су јако узбуњени том мером, и университетске власти морале су да уложе велики труд да Министра Просвете склоне да повуче ту одредбу из Финансиског Закона, што је он, на срећу, и учинио. — 3) У Финансиски Закон од 1.априла 1-927 године Министар Народног Здравља унео је један члан по коме би студенти медицине имали да издржавају бесплатни једногодишњи стаж после свршених пет година медицинских студија. Овај члан изазвао је највеће нереде међу студентима медицине и студентима других факултета који су се са њима одмах учинили солидарни. Држани су протестни зборови; на зборовима су вређани професори и университетске власти; објављен је, најзад и штрајк. Ово нервозно стање трајало је два месеца и више, и стало је Университет врло великих и потпуно излишних напора. 4) У буџету за 1927/28 укинуте су позиције за неких 140 указних и неуказних асистената. Како је тим људима било који су се одједанпут нашли на улици, без своје кривице и неправедно, не мислимо говорити. Али ћемо само напоменути да је услед те мере један велики део завода и семинара морао или да ограничи, или да сасвим обустави своју иорисну и традиционалну активност. Било је управника семинара који