Просветни гласник

184

Просветни Гласник

су били принуђени објавити да рад у семинарима није више могућ ђацима, пошто нема никога ни ко ће књиге издавати, нити се бринути о одржавању књига и семинара уопште. Било -је тако исто наставника који су били приморани објавити да им је немогуће држати вежбања, пошто немају асистената који ће учинити потребне припреме за та вежбања, или контролисати ђачки рад на њима. Овим примерима са Београдског Университета могли би се додати слични а познати примери са Университета Загребачког, на којем је, као и на Београдском, било за ове три године више штрајкова и јачих нереда по поводу неповољних мера за Университет које су спровођене Финансиским Законом или сличним изненадним мерама. Оличан су одјек имали овакви поводи и на Университету у Љубљани, где је нарочито питање о укидању факултета — а то се питање већ неколико година постављало од више .Министара Просвете — изазивало оправдану бојазан и забринутост. Ректор Љубљанског Университета о томе овако говори: — „Већ дуг низ година долазе сваком Ректору ђачке депутације да се обавесте колико има истине у вестима да ће се укинути или окрњити овај или онај факултет. Скоро сваке године наш професорски збор бавио се тим питањем, јер нимало није био сигуран шта ће предузети и како ће уредити своје институте с обзиром на разне вести, ширене у добро информисаним круговима наше јавности, о укидању или крњењу факултета. Да и настава трпи при тако ненормалном стању, јасно је по себи. Ђаци не знају хоће ли се уписивати или не, пошто нису сигурни да се не укине она университетска институција у коју бп се уписали, нити знају шта ће да раде сад кад су усред својих студија а у опасности су да те студије не продуже, и на коју страну да се обрате са својим врло скромним материалним средствима." Комисија би, дакле, желела да предочи Господину Министру да ће и ова мера Финансиског Закона изазвати исте, може бити и јаче, трзавице. Чим се чује глас да се неки факултет намерава укинути, одмах се, и у Љубљани као и у Београду и Загребу, ђаци и професорп узнемире, одмах долазе депутације Ректору, одмах се прети штрајковима и траже протестни зборови, и цео Университет је у једном нервозном стању, на штету реда и наставе университетске. Тако ће бити и сад, управо тако је већ сад. Целокупно студентство Љубљанског Университета одржало је 26 новембра 1927, а поводом вести о чл. 44 Финансиског Закона, ведики протестни збор на којем је једногласно донета резолуција против укидања било којег факултета у Љубљани и целој земљи. У знак протеста, ђаци су одлучили да изведу ■— и извели су тродневни штрајк (24—26 новембра). Овим тим мерама, ђаци су изазвали опште симпатије целог грађанства које се такође придружило протесту. У Загребу и у Београду било је сличних покрета, нешто међу самим ђацима, а нарочито у круговима университетских професора.