Просветни гласник

Питање о броју факултета

189

Наш је народ скроз пољопривредни, али у пољопривреди јако заостао. Он долази на последње место. За то је он и сиромашан. Само код овако заосталог народа једна оманула година може да баци у беду цео народ, а државне финансије да доведе у мучну кризу. То још није велико зло. Много је веће зло, што ми немамо ни програма, ни плана, ни система, ни истрајности у раду на подизању наше земљорадње и шумарства. Народ је остављен потпуно самом себи и има читавих покрајина са богатом земљом и дивним поднебљем у којима се земља и данас обрађује исто онако као пре неколико столећа, и у којима нема ни једног дрвета. Пољопривреда се подиже пољопривредним просвећивањем земљорадничког народа и то путем школа и путем стручњака специалиста. Ми немамо ни једно ни друго. Сем неколико т. зв. нижих школа, ми немамо ни једну праву народну пољопривредну школу. Агрономску помоћ народу треба да дају агрономи са високом школом. И код иначе малог броја употребљених економа, у нас само пети део од њих има факултетско образовање. Код нас у свима нашим надлештвима запослено је свега 190 агронома, док их у другим земљама исте површине и популације има на хиљаде. На седам и по милиона хектара шума у нас има свега 296 стручњака са шумарским факултетом, док Министар Шума вели да би за саму Управу државних шума требало бар хиљаду факултетски образованих шумара. Овај недостатак се знатно повећава кад се узму у обзир потребе приватног шумског поседа, шумске трговине и индустрије, лугарских школа, опитних станица и т. д. Наша два пољопривредно-шумарска факултета (Београд и Загреб) представљају минимум високих школа. За последњих седам година они су дали свега око 200 инжињера агронома, што не стиже ни за попуњавање дефицита при данашњем стању, а камо ли да даду онолико колико је потребно за подизање пољопривреде у најмањој мери. Сем спремања стручњака нама су неопходна два факултета да би служили као научни заводи за проучавање и истраживање наше земље. Никакве мере унапређења ни пољске привреде ни шумарства не могу се предузети, ако није извршено озбиљно и детаљно проучавање природних и социално економских услова производње. Велики део наше земље није никако проучен. У истраживачкој делатности ових факултета, као њихова нарочита и врло важна особина истиче се регионални њихов карактер. Они успешно делају, ако су директно везани са одређеним природно економским реоном. С тога и не постоји један општи светски шаблон пољопривредно-шумарског газдовања, те се друкче ради у једном, а друкче у другом крају исте земље. Природна разноврсност наше земље је изузетна. Поред овога, и етнички, и социолошки, и економски услови су различити. Све ово дели нашу земљу на две различите половине: у источну и западну. Све је у њима друк-