Просветни гласник

188

Просветни Гласник

би било такмичења између техничких факултета и између инжињера изишлих из разних школа, а без утакмице нема напретка. Могло би се рећи да ми имамо доста инжињера, па да би чак добро било да се број студената смањи. Овакво тврђење не би било тачно, јер ми сада у целој нашој земљи имамо свега око 6000 инжињера и архитеката. Од овога броја велики део су странци. Ако бисмо узели да један инжињер служи просечно 25 година, онда би требало само ради обнављања годишње нових инжињера 6000 : 25 = 240. О обзиром пак на инжињере странце који ће се ускоро повући, као и на напред поменуте радове који се имају тек да отпочну, несумњиво је да би нам требало годишње 4—500 нових инжињера. Међутим, данас, са сва три техничка факултета једва да изиђе и половина од овога броја, те сада и Министарство Саобраћаја и Министарство Грађевина не могу да подмире своје потребе у инжињерима. Хииериродукције у инжињерима, дакле, не треба се бојати, бар за дуги низ година не. У осталом, на другим страним, старим университетима, утврђен је факат да се број студената на појединим факултетима аутоматски регулише према стварној потреби: чим је извесна струка засићена квалификованим радницима, број студената одговарајућих дисциплина се смањује. Немачка је пре рата имала у свима техничким школама, нижим и вишим, преко 300.000 младића, а инжињери у Немачкој, школовани у својој земљи, били су ти који су је пропородили у сваком погледу; они су од ње направили једну моћну, богату државу ,у којој је цветало благостање у свима друштвеним слојевима. Треба ићи утрвеним путевима, треба следовати добрим примерима: не треба дирати наше техничке факултете. 4. Пољопривредни факултети. Опстанак и развитак пољопривредног народа заснива се на самој пољопривреди. Народно благостање огледа се у његовој развијенијој пољопривредној моћи. Само народ, који производи више но што му треба, представља неисцрпни финансијски извор за државу. Нажалост, до благостања пољопривредно заосталог народа не долази се ни лако ни брзо. Зато је потребно најпре имати разрађен програм унапређења пољопривреде са широким планом мера, намењених томе циљу. У земљама заосталим у пољској привреди и увек консервативним мора се радити са системом и истрајно на подизању земљорадње и шумарства. Како разрађивање нрограма за унапређење пољопривреде, тако и систематска пољопривредна служба у народу обухвата установе многобројних стручњака специјалиста, затим, широку развијену организацију огледних станица и угледних добара, и, најзад, разгранат систем пољопривредних школа. Овим су путем ишли сви народи, који данас имају развијену пољопривредну и високу културу.