Просветни гласник

Питање о броју факултета

191

цуској један на 3,900.000, у Шведској један на 3,000.000, у Шпанији један на 2,400.000, у Италији један на 1,200.000, у Маџарској један на 2Д00.000. у Швајцарској чак један на 600.000, напокон у Бугарској један на 5,000.000. Наша држава са дванаест милиона седамнаест хиљада етановника и са два и једна трећина факултета у истом је положа.ју у коме је Пољска, а горе стоји него Турска (један на 2,600.000) и од Бугарске, пошто је наш количник један на 5,200.000. Укидањем једног медицинског факултета спали бисмо на једно од последњих места на целој земаљској кугли. Брига, за народно здравље једна је од првих дужности сваког модерног државног уређења, Држимо да није потребно да бројевима доказујемо колико материалне штете трпи наша земља услед лоших хигијенских прилика, пошто постоји о томе цела литература. Министарство Народног Здравља развија од нашег уједињења једну интенсивну беспрекорну делатност на пољу хигијене и превентивне медицине, један рад за који је оно добило признање целог културног света. То Министарство није ни из далека исцрпло свој програм, оно што се до сада учинило тек је основа великог дела које треба да санира и економски подигне простране крајеве наше лепе домовине и да успешно лечи грдне ране на нашем народном организму, као што су, да поглавито споменемо, туберкулоза, луес и маларија. Нема сумње да даљни успех те племените и корисне акције у првом реду зависи од довољног броја квалитативно спремних лекара. Да је предратна Србија имала свој медицински факултет, не би за време рата пегавац уништио толики број људи тако да се епидемија претворила у праву народну катастрофу. Хиперпродукција је само привидна. Тешко се материјално стање лекара тумачи лако.општом привредном кризом земље, за коју се сви надамо, да неће вечно трајати, као и слабим здравственим васпитањем становништва, које се још данас у многим крајевима радије обраћа у случају болести надри лекарима и бабама врачарама него лекарима, пошто од давнине лекара једва да је познавало. Зар ће сама држава слгањивањем броја (и тако једва довољног) медицинских наставних установа ^иаз1 ех оНо подупрети тако жалосне прилике? Како је с правом наглашено у меморандуму београдских университетских наставника, у културним земљама долази један лекар на 1500 становника. У Србији би по данашњем стању дошло 0.2 лекара на 1000 становника! По статистици Министарства Народног Здравља имамо у целој држави 4162, а по статистици Комора 3027 лекара. Рачунајући петогодишњу наставу медицинара, даље чињеницу да лекари просечно раде 25 година и да процент медицинара, који своје науке сврше није већи од 50%, требали бисмо да имамо 2500 медицинара у земљи. Укидањем ма једног медицинског факултета, велики би број ђака био присиљен да сврши сво.је науке на страни; колика би штета од тога настала