Просветни гласник

19-1

Просветни Гласник

ница ова комиспја не може да препоручи укидање било којег медицинског факултета у земљи. В. У више случајева је са стране Министарства Просвете јављано да се мисли Ветеринарски Факултет у Загребу укинути, односно претворити у Ветеринарску Високу Школу. Та се намера види и у околности што се у основи новог Университетског Закона нигде не спомиње Ветеринарски Факултет. Нема сумње да је немогуће да се у једној тако еминентно аграрној земљи, као што је наша Краљевина, може и само помишљати на укидање ветеринарске наставе. Без обзира на.лош утисак, који би таква одлука изазвала у иностранству, и на тешке, осетљиве последице код склапања по наш извоз толико важних ветеринарских конвенција, већ и сама деградација Ветеринарског Факултета, значила би један тежак ударац за наш углед у ветеринарском погледу на страни. Замашност те чињенице разумећемо најбоље ако уочимо да у целокупни наш извоз стока и сточни производи улазе са 4.000 милиона. Ако хоћемо трајно поправити тешке економске прилике у домовинн, неопходна је потреба да се појача наша продуктивна снага, и то у првом реду према карактеру земље на пољопривредном и сточарском подручју. У држави има око 500 ветеринара, а требало би их 1000, не убрајајући у тај број потребу наше војске са око 300 ветеринара. Без. довољног броја добро спремљених ветеринара не може се замислити једно успешно сузбијање разних заразних болести и један рационални рад на пољу профилактичне и куративне медицине. На интернистичкол конгресу у Висбадену године 1910 у реферату о употреби туберкулина код животиња као превентивне мере истакло се, да је немачка држава тиме имала материалне користи од 12,000.000 марака! Кад се за упис у ветеринарске високе школе захтева потпуна средњо-школска обука са матуром, тешко је замислити да ћемо имати довољан број ђака, који би били вољнк да се тој струци посвете, кад се у основи закона за университете истиче, да се остале високе школе т. ј. оне које се у закону не спомињу, не сматрају да су у рангу факултета. Тиме би се у знатној мери отежало да се за ветеринарску наставу осигурају збиља спремни наставници. Ветеринари, који би на страни свршили своје науке са евентуалном докторском дипломом, имали би предност пред онима који би свршили науке у земљи. На тај би се, дакле, начин вештачки непотребно и безразложно стварале две категорије ветеринара. Ветеринарска наука је у многим тачкама врло близу медицинским. У склопу университета настава се симплифицира и појефтињује, јер на пр. за фармакологију, хемију, бактериологију, биологију и сточарство, не треба подвојених института. Код сузбијања човечијих зараза често се дешава да је сарадња хумане и ветеринарске медицине потребна, па је најбољи контакт