Просветни гласник

193

влада смела провести такву антисоциалну меру. Буџет не би, како се види, имао никакву или врло малу корист. Научни рад који се, на супрот тешких материалних брига и организаторског посла, врло леио развија, што доказује врло велики број публикација са клиника и института, опао би у знатној мери не само с разлога умањеног броја научних завода, него и стога што би нестало научне утакмице. Још јаче него друге научне струке, медицинска наука интересује научни свет, те су баш медицинске публикације нека врста културне интернационалне пропаганде. Какав је живи интерес иностранства за ово доказују писма што су разни наставници добили од страних првокласних научника поводом гласова о укидаљу једног или другог факултета, у којима се они распитују о стању ствари и жале што се на такве мере могло и помислити. Географско-хигијенске прилике у нашој земљи веома су разнолике, за то треба обратити на њих, и са научног и са наставног гледишта, разну пажњу. Да наведемо неке примере. Оловенија са својим алписким обележјем има своје сопствене особине и на патолошком пољу (струме, Хипер и Хипотиреозе). Загреб је центар проучавања ринсклерома. Далмација, која ради географских и трговачких разлога гравитира према Загребу, центар је за екинокок, и за јединствену форму терцијарног луеса познатог под именом „шкрљева". Београд је средиште на које су упућени сви источни и јужни крајеви наше државе у којима уз маларију цветају разне у другим крајевима мало познате болести, као на пр. денгуе, калаазар и т. д. У првом реду је задатак медицинских факултета да се баве научним проблемом санације земље, те да, заједничким и споразумним радом са узорним организацијама и практичним установама Министарства Народног Здравља, пораде око тог можда најважнијег задатка за подизање економске снаге целокупне државе. Историски је утврђена истина да је један од главних узрока пропасти велике грчке културе а вероватно и римске империје, страховити замах маларије, а завршење панамског прокопа омогућено је након извршеног санционог програма дотичног предела. На концу истичемо како баш наши суседи улажу велики напор и не жале никакве новчане жртве око подизања баш таквих факултета, који имаду интернационално значење, и којима је задаћа, да привлаче и тако индиректно однароде што већи број нашег високошколског подмлатка. Тако је и у Барију основан т. зв. Јадрански универзитет, у Печују и у Дебрецину видимо университете са медицинским факултетима. Потоњи је у буџету 1926 године фигурирао са 3,085.000 зл. круна! Укидањем медицинских факултета губимо и морално и стварно наше политичке позици.је према иностранству а стварамо непотребне трзавице у склопу саме државе. На темељу свих горе наведених чиње-