Просветни гласник

Питање о броју факултета

203

2. Из појединих наставних планова разних факултета опажа се такође и то, да се поједина дисциплина цепа у мања наставна предметна подручја тако-да поједине одломке предају посебни наставници. Имало би се снречити прекомерно цепкање појединих дисциплина; односно имало би се, у колико то није на штету за нормално развијање науке, предузети да се већ цепане дисциплине споје у једну катедру. 3. С тим у вези, имали би се подврћи ревизији наставни планови појединих факултета, те би се имало настојати да би се из наставног плана по могућности, а без штете за саму науку и наставу, имали брисати предмети који нису баш од еминентне важности, а које предмете данас предају тако звани „хонорарни наставници". 4. Сваки наставник настоји да за своју дисциплину ради практичне примене њене, оснива семинар. Против оснивања семинара не постоји никакав разлог, но увођењем семинара уврежила се једна необична пракса, да се уз семинар оснива и посебна тако звана „семинарска" библиотека, за коју се поручују књиге и часописи потребни за обављање семинарских вежбања. Имало би се настојати на томе да се оснива само централна университетска библиотека, — односно само факултетске библиотеке, — за које би се имале поручивати књиге и часописи, а који би били приступачни свакоме, а не само управнику семинара и његовој ужој околини, и имало би се омогућити да се код катедара оснују само тако зване „приручне" библиотеке, за које би се имале поручивати само оне књиге које нису од општег интереса, већ којима би се имала омогућити настава и вежбања у семинарима. С тим у вези имало би се подвргнути ревизији наручивање часописа и стручних листова, јер се дешава врло често да један исти часопис или исти лист наручује по неколико семинара и института у једном Университету, односно по неколико факултета тога Университета. Такви часописи и стручни листови за које имају интереса наставници појединих факултета, односно управници разних семинара и института, имали би се поручивати само за централну университетску, односно факултетску библиотеку, где факултет по природи наставе има своју факултетску библиотеку (технички, медицински, ветеринарски, пољопривредно-шумарски), у којој би били на увиђај и потребу сваком ономе који би се желео служити односним часописом или стручним листом. Што важи за часописе и стручне листове, важи и за остала научна дела. 6. По буџету Министарства Просвете види се да је за наше Университете у држави за осветлење, воду и огрев предвиђена сума од близу 4.000.000 динара, а установљено је да ни та сума није довољна, већ се обично за огрев, осветљење и воду траже накнадни кредити, који такође износе на стотине хиљада динара. Неоспорна је чињеница да су те суме велике, те би било нужно да се проведе контрола над потрошком воде, огрева и осветљења, те да се настоји да се односни потрошак сведе на нај10 *