Просветни гласник

206

Просветни Гласник

тети као што треба радити и још се попуњавати, — нових прихода, који би се употребљавали искључиво у корист Университета. У овом погледу постоји пропис чл. 16 Устава, став 9, који гласи: „Државна се настава даје без уписнине, школарина и других такса". Г. Слободан Јовановић коментарима у својој великој и признатој радњи из год. 1924. „Уставно право" на страни 440, 441 тумачи ©вај став тако да се он односи, нарочито с обзиром на дебату у Конституанти, само на бесплатност облигаторне наставе у основним школама. Ово његово мишљење није нашло одобравања код другог стручњака, који је обрађивао наш Устав (Крек, ОгипЉи^е (1. Уег1аззип^згесМез стр. 34), а и пракса у опште на њега није пристала, у пркос томе, што се у многом погледу, а нарочито у поређењу са другим модерним државама такво решење' овог питања, како је Уставом донето сматра као веома незгодно и нерационално. Сада имају најбогатији слушоци прилику да студирају без икакве оштете и више семестара него што треба по наставном нацрту, премда тиме много пута заузму сиромашним и ваљаним слушаоцима места у семинарима, лабораторијама и тако даље. Ипак, имајући све то на уму, нећемо ићи лошим путем, ако кажемо да треба став 9 чл. 16 Устава тумачити стриктисиме, а не дозвољавати да се употребљава на све и свашта што не улази стриктно у оквир „државне наставе" као такве. У том погледу треба да замислимо цео законодавни положај у нашој држави који је настао у времену по донетом Уставу у години 1921. Имамо Закон о таксама и пристојбама од дана 25 октобра 1923, издат у „Службеним Новинама" 6 новембра 1913, (прилог XIII —. 1923). У овом Закону налазе се под тарифном поставком 312: прописи за таксе за сведоџбе на Университетима са оценом; за потврђивање времена проведеног на Университету са оценом успеха (3 динара), за диплому о свршеном факултету (100 динара), за диплому о докторату (500 динара); у тар. пост. 313: за одобрење дупликата индекса (50 дин.), за одобрење накнадног уписа (30 динара), за спроводни лист (5 динара), за семестрални лист (5 динара), за пријаву за испит из појединих предмета (20 динара), за дипломске испите за сваки предмет (50 динара), за докторски испит (500 динара); тар. пост. 314: за дозволу понављања испита на Университетима (40 или 50 или 1000 динара); тар. пост. 315: за дозволу накнадних испита на Университетима (60 или 180 или 500 дин.). Из тога видимо да је и законодавац сам схватио појам наставе на Университетима тако, да улази у њега само то што се предаје и слуша у циљу извесног усменог обавештења о стању науке. Полазећи са ове тачке можемо онда тражити не дирајући чл. 16 Устава, да слушаоци плате не само за пријаву за испит и сведоџбу о испиту већ и за само палагање испита, даље за рад у заводима, институтима, лабораторијума, семинарима и библиотекама, за издавање диплома и за промоције. Сви ови случајеви сматраће се као узгредне радње у смислу примене наставе,