Просветни гласник

Питање о броју факултета

209 5

ног университетског закона у којн би ушли и проииси о нострификацијама којих до сада уопште нема. Ни наставни планови на појединим факултетима још нису унифицирани. Овако се дешава да се на једном университету добије нострификација тешко, а на другима лако и без понављан>а испита из које дисциплине. Даље треба водити рачуна о државној> политици наших суседних држава, које установљују факултете близу државне границе да кандидате помогну • студирати, себи их привући. А зна се и то да су наши држављани нарочито несловенске народности, на тим пропагандиствдким факултетима учесници широке протекције код испита. Кад на тај начин сврше своје студије, они замоле наш Университет за нострификацију, за коју не плаћају тако рећи ништа. То не сме да буде! Да се спрече такве практике, треба да се плати за нострификацију диплома и доктората бар петорострука такса од пријаве и дипломе, за нострификацију пак диплома 3.000 динара, а доктората 7.500 динара. 7. Некоји институти и лабораторије имају прилику да дају држави сами или самоуправним телима или приватним корпорацијама или приватним лицима неко мишљење или експертизу. За ове радње имају они који су њима запослени своје нарочите таксе, а од ових се плаћа, бар у некојим институтима известан део (25 %) у касу за дотични институт или лабораторијум као оштета за трошење хемикалија и др. У опште дотични професори рачунају за стручни рад таксе према тарифи немачког инжињерског удружења; само некоја факултетска мишљења (као нпр., на неким медицинским факултетима) дају се бадава.Али нема разлога зашто не би ни они који траже таква мишљења или експертизе, платили бар овом институту или лабораторијуму као неку општу намирницу за то што имају погодност служити се тим университетским институцијама. Ове намирнице могле би бити диференциране и по врсти тражиоца и по врсти радње. Мислимо да би ове таксе могле износити за најмање комплициране експертизе 100 динара, а за највише комилициране 1.000 динара. Поред тога требало би још да сви ови, ван државних органа, плате и ефективне издатке који су се код израде експертизе десиле. Све то треба да буде у циљу комерцијализације радња у споменутим институцијама удешено по јединственим начелима и унето у факултетске уредбе или нарочите правилнике.

3. Заједничке мере.

По горњем извођењу дошли би университети до извесних сума, које би требало наплатити у новцу за „университетски потпорни фонд."

По пракси, која важи у свим страним Университетима — а донекле и у самој нашој Краљевини — илаћа се у касу Университета, која стоји под нарочитом контролом Ректората и Рачуноводства. Све суме треба да су плаћене у новцу и да се о њима води евиденција према врстама износа и по факултетима. Ове суме не смеју ићи у општи државни буџет, него