Просветни гласник

208

Просветни Гласник

кандидата сврши у једној години дипломске испите, а да ови постоје бар из осам појединих испитних дисциплина; даље, да би опет известан број, а не преко 25% од свих, услед сиромашности и ваљаности, био ослобођен од ових испитнина, дошли би Университети до нових прихода: и тона сваких сто кандидата — 50.000 динара. Од овога износа требало би да иде половина у фонд за университетске потребе, а друга половина остала би испитивачима. Ови треба да су намирени за труд и за утрошено време, чиме би се, да испит нису имали, користили или за научни рад или за свој опоравак. 3. Традиције у погледу промоција су различите на појединим нашим факултетима. Не би било згодно униформисати начин промоцијена тај начин, да се сасвим укину јавне, свечане промоције. А ко жели да буде јавно промовисан, морао би платити за овај свечани чин четвртину дипломске таксе у фонд за университетске потребе. 4. У семинарима слушаоци имају своје погодности у томе да се користе загрејаним просторима, светлошћу, уџбеницима и стручним ревијама. За све ово треба они да даду држави неку оштету а ова до душе не сме бити велика. Рад у семинару, нарочито вежбе у семинарима, треба да уживају извесну протекцију. Из тих разлога могло би се удесити за сваки семинар на семестар по 20 динара, а од ове таксе требало би ослободити сиромашне и ваљане слушаоце без ичијег ограничавања броја ослобођења. Наравно сваки семинарист без изузетка мора себи сам да купи хартију, мастило, оловке и т. д. Начин евентуалне заједничке набавке и разрачунавање тог материјала може се удесити у факултетима према нахођењу^ 5. За рад у институтима и лабораторијама, у којима се троши државни материјал треба разликовати: прво што се слушаоци служе нарочито адаптираним зградама, просторијама, апаратима, књигама, ревијама и т. д., и за то треба, да плате под 1) наговештене таксе 80+120 динара на семестар; и друго што они при раду троше известан материјал; а за ове друге најбоље је да остане све овако како се и данас практикује наиме, да слушаоци положе почетком свакога семестра 400 до 500 динара кауције, а на свршетку семестра би се обрачунавало у делокругу самог дотичног института или лабораторије сав потрошен материјал (хемикалије, гас, електрика, шпирт, бензин и т. д.) или покварени предмет (епрувете, стакло, пинцете и т. д.). Ови обрачуни имали би остати сасвим интерна ствар самога института. Ово је већ уведено у више института наших университета, али би требало, да се цео обим ових оштета путем обрачунавања из кауције удеси за све институте, лабораторије и т. д. по једним истим принципима, и унесе у том смислу у факултетске уредбе. 6. Познато је, колико се пута обраћају доктори или дипломирани апсолвенти иностраних университета за ностриификацију својих докторских или факултетских диплома. У том правцу треба скренути пажњу на моменат како је штетно за државу, да немамо још модерног јединстве-