Просветни гласник

252

Просветни Гласник

се могло судити о противном. Она је значајна по томе што су се, као и прошле, тада јавили нови добротвори Университета. Ректор је прочитао писмо Г. Ђорђа Генчића, бившег министра, које гласи: „Господипе Ректоре, „Као сваки смртни, који је две трећине свога земног битисања већ иревалио, и који је самим тим упућен да размишља о скором одласку свом на онај вечни пут са којег по неумитним законима природе повратка нема, моја је жеља да за живота свог још учиним распоред са једним знатним делом свог иметка, у циљу да се, колико толико, одужим народу у коме сам поникао и одгајен, и земљи у којој сам као јаван радник, у гранидама свога схватања и своје моћи, доживео да дођем до звања и почасти, па трудом и истрајношћу, и до извесног иметка. „Ово у толико пре што сам ја последњи представник и изданак једне старе породице у Тимочкој Крајини, те се у мени појављује једна сасвим легитимна жеља, да на тај начин и породично име одржим у трајној успомени. „Размишљајући о томе како и на који начин би било најбоље да ту своју жељу остварим, ја сам, имајући пред очима многобројне примере ^које су нам дали родољуби српски у старим и у новим границама наше, данас простране отаџбине — дошао до закључка: да ће најбоље и најцелисходније бити, ако бих из једног знатног дела свог иметка створио једну ,задужбину, која би се после смрти моје ставила на расположење Университету, и имала да послужи културним и просветним циљевима нашега народа. „Борба за ослобођење и народно уједињење, коју је наш народ прошлога столећа отпочео, — џиновска борба, која је без мало трајала једно и по столеће и којој једва да се може наћи равне у историји народа, — завршила се наших дана победом принципа за које је наш народ, од Косова па до данас, тако много крви пролио. Срби и Хрвати и са малим изузетком Словенци, три племена са једног народног стабла, налазе се данас, благодарећи тој борби, под једним државним кровом. Они су данас пуноправни и пуноважни господари у своме властитом дому, чији темељи су засновани на костима милиона најбољих синова српског народа. „Ојачати, израдити тај наш заједнички дом .и сачувати стечене тековине у целини, задатак је данашњег а још више будућих нараштаја. Лакше је стећи него очувати, вели наш народ. Дубок смисао ове, на искуству засноване философске изреке нашег народа, важи како за појединце тако и за читаве народе. „С погледом на тешко искуство које је народима донео тек што минули светски рат, с погледом и на то што се, услед преживелих ужаса,