Просветни гласник

38

Просветни Гласник

(Апотекарска Школа). На све се ове школе може прећи иза краћег времена проведеног на калеџу. Најзад, као школа за чисто не-професионално већ научно образовање, постоји на Колумбији и Факултет Политичких Наука, Филозофије и Чисте Науке. Тај факултет представља у правом смислу оно што су на нашим универзитетима филозофски и донекле правни факултет. На њима студирају ученици, који би одговрали студентима са наших универзитета у трећој или четвртој години студија, као и кандидатима за докторат. На тај се факултет не може као редован слушалац да упише онај ученик, који нема већ В. А. или В. 3., или што друго еквивалентно томе. Након најмање годину дана студија, за које се време мора да упише одређени минимални број курсева, студент полаже на том факултету општи и специјални писмени испит за М. А. или М. 5. Поред тих испита, и то на оним одсецима где је то тако прописано, студент мора да изради још и један већи стручан есеј, те да га у три примерка преда универзитету пре но што добије диплому. Дакле амерички школски чин М. А. или М. 5. не добија се исто онако као и у Енглеској, где се до тога долази просто након извесне резиде^ције на универзитету и плаћања нарочитих такса. Амерички М. А. и М. 5. је еквивалентан нашој факултетској дипломи. Да би кандидат стекао право на докторат, потребно је да проведе још најмање годину дана након стицања М. А. или М. 5. чина на универзитету, уписујући захтевани број курсева. Обично се пак у ствари пробави и више година док се не заврши теза, не положи испит, и не стекну све квалификације за докторат. Раније се на већим америчким универзитетима није за докторат захтевало толико много, и до те се је титуле могло скоро исто онако лако доћи као и на немачким универзитетима. Данас пак већи амерички универзитети копирају у том погледу француски систем. Да би илустровало од прилике какав је избор курсева на Филозофском Факултету Колумбије Универзитета, изложићу овде укратко само састав и програм одељка за енглеску и упоредну књижевност на томе факултету. Тај је одељак једна јединица за себе, као што постоји на пример и одељак за чисту филозофију, одељак за германистику, романски одељак, одељак за словенске и оријенталске језике ит.д. Тај се одељак састоји из девет редовних професора, пет ванредна професора (Аб50СЈа1 :е РгоЈеззогб) и једног доцента ^есШгег). На челу се департмана налази један редован професор као изабрани егзекутивни фактор, али он нема никакво право нити да одређује предавања наставницима, нити да контролише њихов рад, већ само да води рачуна о испуњавањима прописа за испите и разним другим формалностима, Он је ту само као рптиз т!ег рагез.