Просветни гласник
Школе у Америци
39
Курсеви се деле на три групе, на опште (Оепега1 Соигзеб), специјалне (бреааНгес! Соигзез) и, да их тако назовемо, стручне (Кезеагсћ Соигзеб). Општих курсева има дванаест, специјалних тринаест, стручних пет. Поред тога постоји и једна листа курсева на другим факултетима и одељцима Колумбије Универзитета, које тај департман усваја, у случају ако би се студенти на њих уписали и похађали их. Да би се видело какви су ти курсеви, навешћу по прва три из сваке групе оним редом како су наведени у каталогу тога одељка. Општи курсеви: Историја Енглеског Језика, Увод у Средњевековну Књижевност у Енглеској, Енглеска Књижевност у XIV веку и. т. д. Специјални курсеви: Учење Енглеског језика, Проблеми у Естетици Енглеске Поезије, Англо-Саксонска Проза и. т. д. Стручни курсеви: Енглески Језик, Средњевековна Књижевност, Америчка Књижевност и. т. д. (Ови су стручни курсеви донекле исто што и наши семинари, јер ту обично студенти излажу по неки одељак каквог свог стручног рада — најчешће тезе — те се после на основу тога води дискусија којом управља наставник). Из наведеног, надам се, може се видети како је организован рад на једном одељку филозофског факултета. Слично је томе и на другим одељцима, са извесним малим диференцијама, разуме се, према потребама сваког појединог департмана. Сваки такав одељак има своју засебну библиотеку и читаоницу. Поред тога сваки такав одељак има и свој стручан клуб, чији се чланови обично састају једног одређеног дана у недељи, после вечере, те на сваком таквом састанку слушају уз шољу чаја какво предавање ког нарочито позваног госта, предавање које је у вези са њиховим студијама, и иза тога се води шира дискусија, или обична конверзација. Изложивши овако донекле укратко функционисање америчких виших школа, остаје нам сада да у следећој глави изнесемо још и поједине карактеристике социјалног и студентског живота на њиховим школама. 3. школски живот Живот и схватања америчких студената су у много чему другојачији но што је то код њихових европских другова. Разлог су томе понајвише околности под којима један амерички студент живи, а затим и сасвим другојачија средина у којој се тај студент креће. Амерички ђак, пре свега, у већини случајева и станује и храни се на оној школи на којој студира. То је нарочито случај код мањих калеџа и универзитета, док код нижих школа то већ није у толикој мери уобичајено, него је ученик тамо још остављен својој породици. Сваки калеџ или универзитет окружује већи број „дормиторија" у којима студенти имају своје апартмане. Ти су апартмани често веома