Просветни гласник

Школе у Америци

45

најјаче и осећају у оној, да је тако назовемо, више церемонијалној страни америчког школског живота. Они су ти који су у стању да буду чланови разних братстава, они су ти који имају довољно времена да се посвете раду разних ђачких удужења и клубова, да буду активни у школским спортовима, да се свугде и сваком приликом виде и чују. Али сем њих постоји још и маса сиромашних ученика таквих који често немају ни могућности ни времена да суделују у свему томе, или бар суделују само делимично. Број је таквих студената нарочито већи на великим универзитетима, универзитетима који се налази у важнијим индустријским центрима, као што су Харвард у Бостону, Чикашки Универзитет, Беркли Универзитет у Сан Франциску, јер ту за једног сиромашног студента има више могућности да нађе потребну зараду која би му помагала да се пробије кроз школу. Амерички студент не сматра себе „господином", он не држи да самим тим што је студент припада вишој класи, те да му према томе не приличи да се прихвати и каквог мануелног рада. Поред тога је Америка већ и иначе земља, у којој се не сматра да икакав посао, ако је само частан, може некога у очима друштва да понизи. Студенти су тамо ако је потребно и келнери, кувари, брисачи прозора, ложачи пећи за парно грејање, хотелска послуга, фабрички раденици, оператори на лифту и т. д. и т. д. А када зими падне снег, сигурно ће се многи и многи студент пријавити којој станици да као чистач суделује у уклањању снега са улице — посао је чист и здрав, и даје прилике да се лако који узгредни долар заради. Већи универзитети држи чак и своје нарочите агенције за упославање студената, и те агенције налазе бесплатно студентима таква места, на којима ће моћи само један део дана бити запослени. Затим исто тако школе по својим библиотекама, својим ђачким ручаоницама, својим канцеларијама упосљавају сиромашније студенте. И велики број имућнијих студената посвећује често по који час преко дана каквом послу ван школе, не ради оне зараде што ће је тамо добити. већ ради самог оног практичног искуства што се таквим пословима стиче. Да укажемо најзад и на једну нарочито упадљиву црту америчких школа. Циљеви америчких школа нису само да своје ђаке науче разним потребним стварима, да их упознају са разним гранама науке, већ и да из сваког свог ученика изграде што савршенијег човека. Америчка је школа сасвим реална у тој својој интенцији, и она зна шта хоће и шта може да очекује. Она тежи да од својих ђака створи бића, која ће доцније у животу умети да се ослоне на себе, да верују у себе, да имају и довољно инвенције и иницијативе, и да буду најзад људи од карактера, људи којима човек сме ма што да повери. Нисмо у стању да овде набројимо све могуће директне и мндиректне путеви којима се амерички васпитач труди да овај свој