Просветни гласник

Личне вести

515

тељ у Бјеловару — свега 1 (једна) година и 1 (један) месец (О.Н.Бр. 36.605 од 13.-V-1929. год.); Парцен Марији Кандиди, учитељици у Мартоношу, признато је у године службе за унапређење и пензију време од 1. септембра 1893. год. до 1. септембра 1920. год., т.ј. 27 (двадесет седам) година, којс је провела као учитељица у вероисповедним школама (О.Н.Бр. 39.921 од 18.-У-1929. год.); Сеге Марији Амабилис, учитељици у Старој Кањижи, признато је у године службе за унапређење и пензију време од 1. септембра 1914. год. до 1. септембра 1920. год., т.ј. 6 (шест) година, које је провела као учитељица у вероисповедним школама (О.Н.Бр. 41.472 од 25.-У-1929. год.); Ракићки Зорки, учитељици у Бачком Брестовцу, признато је у године службе за унапређење и пензију време од 4 (четири) године и 5 (пет) месеци, које је провела као учитељица у вероисповедним школама (О.Н.Бр. 42.139 од 29.-V-1929. год.); Ласичу Франу, учитељу на Корошкој Бели, признато је у године службе за пензију и степен основне плате време од 15. марта 1915. год. до 30. октобра 1918. год., т.ј. 3 (три) године, 7 (седам) месеци и 15 (петнаест) дана, које је провео у рату у бившој аустро-угарској војсци (О.Н.Бр. 42.163 од 31.-V-1929. год.); Вусеру Људевиту, учитељу у Вирштању, признато је у године службе зл пензију и степен основне плате време: од 1. новембра 1920. г. до 15. септембра 1921. год., које је провео као помоћни учитељ у Новом Месту; од 26. новембра 1923. год. до 31. јула 1925. год., које је провео као привремени учитељ у Копривнику; од 26. јуна 1926. год. до 31. августа 1927. год., које је провео као привремени учителз у Св. Антону у Сл. гор., и од 1..септембра 1927. год. до 6. маја 1928. год., које је провео као привремени учитељ у Вирштању — свега 4 (четири) године, 4 (четири) месеца и 29 (двадесет девет) дана (О.Н.Бр. 41.700 од 31.-У-1929. год.); Шрају Фрањи, учитељу у Воларији, признато је у године службе за пензију и напредовање у групи и степену време од 26 (двадесет шест) година, 10 (десет) месеци и 18 (осамнаест) дана, које је провео као учитељ у Међумурју. Само за пензију и степен основне плате признаје му се време од 6 (шест) година, 6 (шест) месеци и 6 (шест) дана, које је провео као писарски помоћник код поглаварства управне општине Чаковац-Околица (О.Н.Бр. 42.714 од 1.-У1-1920. год.); Маглову Бранку, учитељу у Привиној Глави у пензији, признато је у године службе за пензију и степен основне плате време од 8 (осам) година, 4 (четири) месеца и 1 (један) дан, које је провео као помоћни и намесни учитељ (О.Н.Бр. 41.529 од 3.-У1-1929. год.); Топонарској Ирени, учитељици у Вел. Кикинди, признато је у године службе за унапређење и пензију време од 1. октобра 1913. год. до 26. маја 1921. год., т.ј. 7 (седам) година, 7 (седам) месеци и 25 (двадесет пет) дана, које је провела као учитељица у вероисповедним школама (О.Н.Бр. 37.240 од 3.-У1-1929. год.); Ламбровићки Левантији, учитељици у Лебанима, признато је у године службе за степен и пензију време од 29. марта 1922. год. до 10. марта 1923. Просветни Гласник, бр. 6. 5