Просветни гласник

Општи део

763

103. Ако су ради појачавања при набрајању речи везане свезама, и тада се растављају запетама. Он је висок, па снажан, па здрав, али је страшљив. — Он и оре, и копа, и сеје и коси на своме имању. 104. Ако се при набрајању само последње две речи вежу свезом и, онда се пред и не ставља запета. Пошто се сматра последња реч као додата свима осталим — које се сматрају према њој као целина —, то испред последње речи везане при набрајању свезом и не стоји запета, исто онако као и кад се две речи везују спојном свезом и. В. т. 117. В. прим. у т. 102, 103. Б Одвајање запетом реченица 105. Независне реченице кад се набрајају, а нису везане никаквим свезама, одвајају се запетом. Смиљ Смиљана покрај воде брала, набрала је недра и рукаве, извила је три зелена венца. — Вихор долом дује, градом пољуљује, на граду девојка виком подвикује. 106. Када се самосталне или напоредне реченице везују за друге каквим свезама, оне се одвајају запетом, уколико у њима нема ограничења изнесеног у т. 131 и 132. Овамо долазе свезе: а) за навођење: па, пак, те, и (исп. напред т. 102); б) супротне: а, него, већ, само и сл.; в) раставне: али, та; г) емфатичне: та, ле; д) узвичне: а, ала, да, е; ђ) потврдне: да, дабогме, дакако; е) ексклузивне: до, него, осим, већ ако, само што итд. По значењима самих ових свеза јасно је да се њима везују самосталне реченице. 107. Иако имају модално значење погодбене и допусне реченице, ипак оне чувају карактер самосталних реченица које се везују не са једном речју главне реченице, већ са целом главно.ч реченицом. Зато се оне одвајају запетом. Уз њих стоје погодбене свезе: ако, буди, да, када и допусне: ако... и, иако, ма да, макар, ма, да, премда, што и сл. Било би ми врло мило, кад би ми још когод послао (пјесама). — Неће тебе погубити уја, да би никад не видио царства. — Молила се Богу да јој да да затрудни, макар змију родила. 108. Узрочне свезе (јер, што, зашто, будући да, када и сл.) које стоје уз узрочне реченице у којима се износи узрок као нешто сасвим независно (од чега управо зависи оно што је у главној реченици) — одвајају се увек запетом, Благо теби, кад имаш два весеља. — Бог није крив, што људи зло чине. 109. И у последичним реченицама износи се обично нешто што се сматра као последица, резултат целокупне реченице. Оне се везују за главну реченицу свезама: да, како, те, тако да и одвајају се запетом. Просветни гласник, бр. 9. 6