Просветни гласник

764

Просветни гласник

И ту мајка тврда срца била, те од срца сузе не пустила. — Има дванаест коња, да не знаш који је од кога лепши. Исп. т. 136. 110. Када реченице замењују подмет или прирок, оне се често стилизују, тако да се образују готозо две напоредне реченице. Такве се реченице одвајају запетама. Колико људи, толико ћуди. Постало је од: онолико колико је људи толико је и ћуди. Иако се у другим приликама подмет не одваја од прирока, овде се ове реченице осећају као полузависне, тако да свака има свој подмет и прпрок: колико је људи, толико је куди. 111. Поред оваквих напоредних (стилизованих) реченица код којих је напоредност исказана заменицама и прилозима који једни другима одговара.у (корелативи), има и напоредних реченица код којих нема оба знака корелативности. И такве се реченице одвајају запетом. Ко брзо суди, брзо се каје. Дакле, не мора бити речено: Ко брзо суди, тај се брзо каје, већ се тај однос (корелација) може и само подразумевати. Кад срце запишти, мисао је крива. 112. Али то не значи да се сваки развијени подмет или прирок у засебну реченицу одваја запетом, па било да стоји на прзом или другом месту, вев само онда када је поменуто стилизозање извршено. Јер онда питаше нас за песме наше који нас заробише. — Који нас одведоше говораху. — Који ненавидите Сион посрамићете се од Господа. — Данас виси на дрвету који је обесио земљу на води. 113. Редак је случај да додаци подмета и прирока када се развијају у пуне реченице задржавају своје обично место. Они се махом стављају ради истицања на прво место у реченици, тако да тек после њих долази главна реченица са подметом или прироком. Када главна реченица заузме друго или још које даље место, а оваква зависна споредна реченица стоји пред њом, тада су оне у инверсији. Кад год се инверсија врши, зависна реченица се издваја из непосредне зависности, реченнца се донекле прекида, тако да иза ње мора стајати запета. Доки ћу кад будем имао времена — без инверсије, у обичном реду; али: Кад будем имао времена, доћн ћу. — Куд војска прође, тоава не расте. Без инверсије: Трава не расте куд војска прође. 114. Када се врши инверсија појединих речи у реченици, оне се запетом не одвајају. Али ако која таква реч има додату реченицу уза се, па се изврши инверсија целога израза (тј. и речи и додате јој реченпце), онда се она одваја запетом. Са разлога који ће бити изнесени, поменути иредлог не може се примити. 115. Када се зависне реченице не одвајају запетом од главне реченице, па се уз те зависне реченице употребљавају друге које такође зависе од главне реченице, онда се зависне реченице на другом, трећем итд. месту сматрају као реченице у набрајању и одвајају се запетом. Када пак међу зависним реченицама има таквих које зависе од других зависних реченица које су у непосредној