Просветни гласник

6*

Општи део

765

вези са њима, онда се оне или одвајају запетом или не одвајају као и кад зависе од главних реченица. Да ли знадеш. шта ће бити мени, шта ли теби. Али: Молио се Богу да му да да иобеди све непријатеље своје. В Неодвајање запетом речи 116. Када једна реч одређује другу, она се од ње не одваја запетом: Река Сава утиче у Дунав. — Долетела птица ластавица. — Зелена шума оку је иријатна. — Нека дођу ученици првог разреда Попозик и Вукмировић. — Владичин спев „Горски вијенац" радо читам. — Волим поштена марљива човека. 117. Када се свезама везују речи или реченице у целину или потпуно изједначују, било потврдно било одречно, оне се, ако су свега две, не могу одвајати запетом. У таквим се случајевима употребљавају свезе: и, или, ни нити, било, воља, час и сл. Ја и ти ћемо ићи заједно. — Ни ја ни ти, век буљубаша Зека. — Вино пију Новак и Радивој. — Узми алат ил' остави занат. — Тада ученици сви оставише га и побјегоше. 118. Ако има више од две речи овако везаних и изједначених, сматра се да су у набрајању, и све што је преко две речи одваја се запетом. Ја или ти, или он. Ни ја ни ти, нити ико други. 119. Ако се на крају набрајања само последња реч веже свезом са осталим речима, и за њу вреди правило у т. 104. К)'пи ми: одела, обуће и нешто хране. Г Неодвајање запетом реченица 120. Реченице које замењују неки реченични део са нарочитом службом у њој — са њом су чврсто везане, и док се находе у свом обичном граматичком реду, не одвајају се запетом. 121. Овамо долазе све реченице које замењују објекат, додатак за место, за време, за начин и сл., па се налазе на ономе месту на којем би стајале да су исказане засебним речима. Питам га шта види. — Рекао ми је да дођем. — Трава не расте куд војска прође. — Грки су тамо залогаји хлеба где свога нема и где брата није! — Намесници кад се покорише остали су на својим местима. 122. Релативне реченице. Релативна заменица или релативни прилог могу бити везани са једном речју са којом чине један појам; тада се не могу одвајати запетом. Али често, иако се додају појединим речима у реченици, релативне реченице не чине један појам са њима, већ уводе у реченицу какву споредну, у датом тренутку додату реченицу. У том се случају одвајају запетом. Пешаци оборе горњи шанац у коме су била обадва топа. — Никога коме је тако име нема у родбини.