Просветни гласник

766

Просветни гласник

Али: Дижем руку своју ка Госиоду Богу, чије је небо и земља. — Јеро^ воам, чија мати бјеше удовица, подиже се на цара. 123. У свему осталом и за релативне реченице вреде сва правила као и за остале. И оне могу бити у навођењу, напоредне, уметнуте, у инверсији. Тада се, наравно, одвајају запетом. Исп. примере у т. 122. 124. Кад партицип претставља прост прилог који се додаје предикату, он се не одваја запетом. Мати му плачући одговори. 125. Тако исто и други партиципи када немају својих додатака који би показивали да они значе целу реченицу — не одвајају се запетом. Запјевавши оде у другу собу.-—Не дочекавши одговори. 126. Овамо долазе и трпни партиципи. Усамљен и ожалошћен он је стајаоу свету као грм на оголићеном брду. Истина је да је „усамљен и ожалошћен" преметнуто; али се засебне речи у инверсији не одвајају запетом. 127. У највећем броју случајева партиципи чине партиципске реченице најразличније врсте (начинске, условне, временске и сл.) које се по смислу и намени слажу са осталим зависним реченицама. Зато за њих вреде правила тих реченица. Цар дознавши од слугу шта је и како је метне увече под браду сунђер. — Тимотије или не знајуки за ту заповијест или мислећи да је он може преступити избаци пушку. 128. Могу овакве реченице бити уметнуте, и тада се одвајају запетом. Матик, узевши једно с другим, има право. 129. Најчешће су овакве реченице у инверсији, и тада се одвајају запетом. Чинећи ово, ви нећете погрешити. 130. Свезе се могу употребити као речце за истицање. Тада се ставља онај знак интерпункције који 6и се ставио да свезе и нису употребљене. „Ја или ти" сасвим је једнако по знацима интерпункције са „Или ја или ти", само је разлика у истицању. „Узми алат ил' остави занат" једнако је са „Или узми алат или остави занат". „Можете их видети: и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи и у раси" — једнако је са „Можете их видети: у гуњу, у капуту, у ћурку, у униформи и у раси". 131. Према томе, водећи рачуна о ограничењима која су изнесена, тј. кад нема набрајања, не одвајају се запетом: спојне свезе (и, те = и, па—и) и свезе подударности (потврдне: или, воља, ја, одречне: ни, нити). Узме буздован и размахне њиме. — Он седе па поче причати. — Навалише на њега те га свезаше. 132. Али се често овим свезама уводи самостална или напоредна реченица; тада се и, па, пак, те и сл. свезе одвајају запетом. Турски га тобџија сагледа, па потегне из топа те гаудари испријека кросред плећа, и тако га прекине.