Просветни гласник

768

Просветни гласник

итд. (и тако даље) и сл. (и слично) и др. (и друго) и д. (и даље) о. г. (ове године) о. м. (овог месеца) т. м. (тог месеца) Када се у почетку одељака, параграфа и сл. стави уз број тачка (на пр. у овом Упутству), то значи да је уз број изостављена која реч која се може лако погодити (на пр. 145. значи 145 тачка или сл.).

ПЕТИ ОДЕЉАК XVII: Транскрибовање туђих речи и имена 144. Туђе речи које књижевници позајмљују пишу се онако како се у језику од којега се позајмљују изговарају. Ако наш језик нема слова и гласова којима би се транскрибовали гласови и слова других језика, они ће се обележити најближим гласовима нашег језика. На пр. немачко п, франц. и, руско н, пољско у — бележиће се нашим и; франц. оп, еп, т пред сугласн. и на крају речи означава се слогом он, ан, ен; пољско § и а — такође ен и он; умекшани сугласници у руском, пољском и чешком онако како се изговарају (т и д у руском као ћ и ђ, 5 и % у пољском као ш и ж); талијанско ао, и сл. као ћо, ђо итд. Писаће се ниво = пмеаи, сиже = зије( и сл., уколико буде потребно да се те речи у нашем језику употребљавају. 145. Када су сугласници нагомилани на крају страних речи, онда за њих вреде ова правила: а) сугласници с, з, ш и ж р, л, м и н X, ј и в не одвајају се вокалом а од сугласника пред којим стоје, уколико није друкчије одређено под б), на пр.: Дамаск, ађутант итд.; дакле, и: концерт, парламент; али зам у: бољшевизам, плеоназам, радикализам и др. б) сугласници т и д к и г п и 6 в и м