Просветни гласник

Општи део

769

одвајају се вокалом а од сугласника р и л м и н Петар, Александар, скиптар, Епидавар, Кадам, Пашам и сл. в) када један од сугласника т или д к или г п или б стоји пред другим од тих истих сугласника — може се одвајати вокалом а, иако има речи у којима се то никад не чини (пакт, запт, такт, али само Египат и сл.; факат и факт, дијалекат и дијалект итд.). 146. У другом падежу множине непостојано а може стајати у свима случајевима сем оних у којима се находе групе сугласничке са с, ш, з и ж на првом месту: обелиска и сл.; али патријараха, ађутансша, псалама и сл.; тако исто и код именица женскога рода као карта — карата, катедра — катедара и сл. 147. И лична имена, презимена и географска имена, била она словенска или несловенска, треба писати фонетски, тј. онако како се изговарају у дотичном језику. Када изговор њихов знатно отступа од изворног писања или када је њихов начин писања ређи, потребно је да се поред фонетски обележеног назива стави и изворни у загради или обрнуто. 147а. Када је потребно наше речи, нарочито лична и географска имена, изнети у актима и списима намењеним иностранству, она ће се писати или нашом ћирилицом или нашом латиницом, према томе да ли је потребно употребити у њима ћирилицу или латиницу. На пр. у путним исправама за иностранство, у законским прописима за странце, у конвенцијама међународног карактера, на картама латиницом писаним — писаће се: Вео§гас1, Вигиз, ОгасИШ, ИШе, 5(ој§1с, Магигатс, €)огс1гџ1с, Огашопја, Рапсе\>о, Ре1језас, Зокодапја и сл. Када је потребно стављати наше потписе на страним документима, и они ће се писати, у духу више изнесеног, или нашом ћирилицом или нашом латиницом. На пр. на уговорима са иностраним државама ма које врсте, на страним документима итд. 148. При навођењу страних имена места треба се придржавати савременог назива, пошто наш језик нема тако старе ортографске традиције којом би се правдао старински облик назива који неки језици имају.