Просветни гласник

770

Просветни гласник

Минхен, а не Монаков; Дрезден, а не Дражђани; Лајпциг, а не Липиско итд. 149. Заједничке именице позајмљене из словенских језика, уколико се не жели да се наведу у оригиналном изговору, добијају у нашем језику гласовни облик као да су у њему поникле. На пр.: сујетан, обиље, жртвовати, скрушен, савршенсшво, искушење. 150. За речи позајмљене из класичних језика вреде нарочита правила. Оне су двојако добиване: или непосредно из дела класичних писаца, према начину изговора који је за та дела био примлугн, или посредно, од различних европских народа који су према својим језичким особинама изговарали те речи. Тако су секод нас стварали каткада различни изговори истих речи класичних језика. Задатак је терминолошких и номенклатурних речника да од материјала који постоји проберу оно што је најбоље према ниже изнесеним принципима. 151. Али има већ доста таквих речи за које се може утврдити један облик као обичан, као: карактер, кризлш, Грах, Бах, универзитет, Персија и сл. У такве се речи неће дирати. 152. Облик имена земаља, градова и лица узетих из туђих језика удешава се, полазећи од рода тих имена, према особинама нашега језика, и даље се према њима он и мења. Тако Уепс1ее: Вандеја, Сћатрадпе-. Шампања, Жуковскаи-. Жукоиска, Нснал Полнна-. Јасна Пољана, УегшШез: Версај, Достоевскш: Достојевски и сл.; у Версају, код Достојевског, на Јасној Пољани, г-ђи Жуковској итд. Али има случајева када страни називи толико отступају од наших нарсдних да се њихов облик мора оставити у потпуности не само у номинативу него и у осталим падежима. На пр. 2 п. јд. Гете — Гетеа, Мара — Мараа, Верди — Вердија, Вердијев, Нанси — Нансија. 153. Иначе кад год је могуће мењати их по особинама нашег језика, тако ваља и чинити: Шевченко: Шевченка, Петрарка: Петрарке, Тасо: Таса, Молијер: Молијера, Петровска: Петровској, Толстој: Толстоја итд. 154. За позајмице из класичних језика вреди као опште правило: да се од основе позајмљене речи образује именица у нашем језику, а према њену роду и према сличним образовањима нашег језика добија облик номинатива. На тај начин би се одбацили наставци за номинатив и зависне падеже класичних језика, а додавали би се када је потребно наши наставци.