Просветни гласник

д е о

1115

се школска општина подудара са управном општином, или ако је више школских општина под једном управном општином, онда школски одбор предлаже бунет управној општини која о њему расправља и увршћује га у свој општински буџет, а школски одбор има право жалбе среском начелнику, ако држи да су његови захтеви оправдани. У случају да школска општина обухвата више управних општина или делове управних општина,, онда школски буџет саставља школски одбор дотичне школске општине и предлаже преко среског начелника бановинском школском одбору. Кад га бановински школски одбор одобри, доставља га одбору надлежне управне општине да га уврсти у годишњи општински буџет. Управне општине не могу буџет школски оделити од буџета за општинске потребе, него га имају уврстити као саставни део општинског буџета под посебним насловом „Настава народних школа" и с њим га заједно предложити вишој власти. § 26 У буџету се предвиђају суме за редовно издржавање школа. Повећања не смеју да пређу 10% ранијег школског буџета. Веће оправке и инвестиције, које прелазе новећање 10% преко школског буџета за истеклу годину, могу се учинити само ако их, с обзиром иа остала оптерећења те општине, одобри Министар просвете и Министар финансија. § 27 Зграде народних школа морају бити на подесним и здравим местима; морају бити суве и светле, и имати довољно простора за ученике. Министар просвете' у споразуму са Министром грађевина и Министром соци.јалне политике и народног здравља прописује уредбом одредбе о подизању школских зграда и учитељских станова, о намештају, о уређењу школских вртова, дворишта и друго, као и односне угледне планове за школске зграде. § 28 Где општина нема подесног земљишта може га набавити путем извлашћења (експропријације). § 29 Свака школа мора поред стана управитељевог имати у близини школе онолико прописних станова за наставнике ко-