Просветни гласник

Општидео

997

3. Задатак и карактер проповеди. 4. Двојаки карактер проповеди (природни и иатприродни). 5. Проповедник као пастир и учитељ. 6. Проповедник у светлости Откривења. 7. Проповедник као религиозно-морална личност. 8. Марљивосг у проповедничком раду. Други одељак О предмету и избору градива проповеди 1. Избор проповедног градива (материјала) с обзиром одакле се узима (омилитички извори): а) главни омилитички принципи при избору градива за проповед (чиста истина је реч Божја; религиозно-моралне истине су реч Божја); б) Св. писмо и учење цркве као непосредни омилитички извори; в) богослужење; г) живот и дела цркве; д) лично и туђе искуство; ђ) туђе штампане беседе као посредни омилитички извори. 2. Избор проповедничког градива с обзиром на слушаоце и личност проповедника: а) с обзиром на интелектуално, морално и физичко развиће слушалаца (историјски, филозофско-теолошки и социјално-етички елеменат у проповеди); б) с обзиром на верско знање слушалаца (догматски материјал у проповеди); в) с обзиром на потребе слушалаца (важност материјала); с обзиром на расположење, жеље и очекивања слушалаца; д) с обзиром на недељне и празничне дане и на разне случајеве; ђ) с обзиром на личност проповедникову. 3) Шта проповедник ие треба да проповеда: а) о лажном и сумњивом; б) о чисто профаним стварима; в) некорисна или шкодљива излагања (лицемерје вере, лажне теорије непознате слушаоцима, обазриво изношење мана код слушалаца и др.). Т р е ћ и о д е љ а к Унутрашњи облик проповеди 1. Обрада проповедничког градива : а) јасност излагања проповедног градива (општа правила; директно и индиректно објашњење; излагање конкретним претстазама и случајевима; анализирање општијих појмова, приче, примери и слике у виду метафора, алегорија, упоређења, парабола, басни и символа); б) темељно излагање проповедног градива (докази из натприродног откривења, докази из природног откривења; докази из историје; докази из искуства; позивање на људске ауторитете* преи-