Просветни гласник

ПРАГМАТИЗАМ*

У историји филозофске мисли могу се разликовати углавном два гледишта о сазнајној способности људског духа. По једном, људски дух је, у суштини, као ^јјјј! неко огледало у коме се огледају слике спољних ствари. Било да дух опажа ствари као неисписана плоча (емпиристи), НИ • било да доноси собом извесна сазнања или диспозиције помоћу којих сазнаје ствари (рационалисти), опажаји и ствари, сазнање и објект сазнања, по овом првом гледишту, два су принципа битно различита и одвојена један од другог. Дух је Д-р Филип Медић дакле способност која рефлектира ствари, која може постићи верну слику, адекватно сазнање ствари. Истина или право сазнање, по овом гледишту, било би подударност између претставе и предмета (асЗециаИо геј е! т1еПес1иб). Ово гледиште заступали су углавном филозофи пре Канта. Друго гледиште узима дух као једну активну силу која изграђује, конструише свет. Ствари које опажамо резултат су извесних импресија које дејствују на нас и наше реакције на те импресије. Ствари и наше опажање ствари, објект сазнања и наше сазнање, нису две различите и одвојене ствари већ једна иста. Оно што ми опажамо нису дакле праве ствари већ обичне појаве које настају као последица двају фактора: спољашње акције и субјективне реакције, једне дакле материје о којој не можемо ништа знати и субјективних форма кроз које дух. опажа ту материју. Свака стварност, све оно што уопште може да дејствује на нас прелама се кроз наш интелектуални склоп и добија облик тога склопа. Шта је права стварност, стварност онаква каква би била по себи, тј. ван нашег опажања, ми то не можемо знати. Наше сазнање, наша истина о стварима је релативна, јер зависи од нашег духовног склопа; она дакле није апсолутна, јер не сазнајемо ствари онакве какве су ван тога склопа. Ово друго гледиште јесте, као што се види, Кантов релативизам или феноменизам. Истина, сваки поједини дух има своје посебно издање света, али индивидуалне разлике ипак нису толике да искључују свако, слагање у опажању и мишљењу. Ово слагање омогућено је заједничким интелектуалним склопом: чулне форме, простор, време и

* Поводом дела Прагматизам у српском преводу од Б. Недића.