Просветни гласник

*

Прагматизам

13

сваки додаје овој „ОаЛ — Па1-у -— творца" (с. 166). Људска воља може допринети коначној судбини света. Али све воље не конвергују нити морају да конвергују према једном циљу. Као плуралист Џемс је против тога да се појединцима намеће један одређен идеал, он захтева да свака особа изабере себи свој и да има веру у њ, јер вера је једини услов за његово оетварење. Ко не верује у идеал ради стварно у супротном правцу, „ко није „за" практично је „против" (Уо1. <1е сго1ге р. 74). Џемс не верује да неко може да постигне свој идеал а да прстом не мрдне у правцу његовог остварења. Зато ток поступног усавршавања света, поступног надмашивања самог себе, поступног искупљивања, посматра он плуралистички. Његов мелиоризам не важи за све. Он је услован. „Мора ли.све да буде спасено? Зар ће се џабе купити дело спаса?" (с. 168). „Могу да верујем у идеал . . . као извод а не целину" (с. 168). Такав је дакле доста летимичан поглед на неке од најважнијих проблема прагматизма. Ма колико прагматичко схватање Бога изгледало на први поглед чудно, ипак је оно у савршеној сагласности не само са прагматичким методом већ и са религиозним искуством човека које филозофија радикалног искуства не сме да занемари. Д-р Филип Медић