Просветни гласник

УВОД У АРИСТОТЕЛОВУ ЕСТЕТИКУ

Платон је поставио основе науке о лепом, али није дао једну систематску целину ове науке. Тај генијални философ (384—322 пре Христа) није био систематичарски дух као његов ученик Аристотел који, ма да мањи уметник него што је био његов учитељ, претставља већег методичара и строжијег аналитичара од њега. Аристотел, једном речју, то је организатор науке. Естетика Аристотелова била је од појединих аутора сматрана као један део историје ангичких теорија о уметности, а Др. Мил. Борисављевић њен писа « као најаутентичнији мајстор класичне естетике. Судећи по списку Аристотелових дела које цитира Диоген од Лаерта, Аристотел је написао и једно специјално дело о лепом. Он и сам то каже у својој Метафизици (књ-. XIII, глава III): „ми ћемо о овом предмету расправљати на другом месту специјално". Ненакнадима је штета по естетику што је овај спис изгубљен. Како је, дакле, то главно Аристотелово дело о естетици изгубљено, оетаје нам, да бисмо се упознали с његовим естетичким принципима, поред неколико идеја у Метафизици, Политици, Реторицп, Етицп и Проблемима, још једино његова чувена Поетика. Ово мало дело, иако недовршено и непотпуно^, због чега има пуно недостатака, садржи дубоких истина пе само о естетици поезије, већ и о природи лепог. То дело, које је пре више од 2000 година написано, достојно је генија Аристотелова. Оно је створило литерарну критику и њене принципе; оно важи као закон за све проблеме о којима је расправљало, ,и које је дефинитивно решило. Волтер, Корнеј и Боало дивили су се овом делу коме се и данас дивимо. После Аристотелове Поетике ми немамо, до XX века, ништа више што би било доетојно помена до Хорација и Боалоа. Предмет поетике је о поезији уопште, тј. о трима њеним главним врстама: трагедији, епској песми и комедији. У њој није заборављен и један споредни жанр поезије, а то је дитирамб. Међутим, мора се жалити, што је Аристотелово дело непотпуно; због тога у њему не налазимо теорију о комедији. већ само о трагедији и епској песми.